Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Ко је била Милева Марић?

Родила се на Никољдан 1875. Срећа у породичном дому Марићевих у Тителу тог дана кратко је трајала. Девојчици при рођењу ишчашише кук и обележише је за читав живот. Молили се њени светом Николи да заштити њихово хромо чедо. Но, белег јој остаде. Да је имала две здраве ноге, можда никада не би стигла до универзитета у Цириху. Остала би у родном Тителу, рађала децу каквом – таквом мужу и била добра мајка и супруга. Овако, морала је да бежи од сажаљивих погледа који су је прогањали по Тителу, Руми, Новом Саду, Сремској Митровици, Шапцу, Загребу, у којима је провела детињство. Побегла је од њих у свет бројева и формула. У њему је бриљирала. Убедила је себе да је живот математика, и за њу више није било препрека. Потпуно се предала науци, тежила је да одгонетне мистерију живота и смрти, питала се јесмо ли сами у свемиру, куда се и којом брзином светлост креће. Веровала је да се одговори многих непознаница налазе у математици.

У Цириху је направила преседан, постала је прва жена која је положила пријемни испит и добила индекс политехникума, као једна од четири жене на свету којој је дозвољено да изучава „мушку“ науку. Њен таленат за математику и физику нису могли да оспоре ни највећи скептици. Било је јасно да је рођена да промени свет. То је знао и млади Алберт Ајнштајн из Улма. Имао је 17, а она четири године више када су се први пут срели. Заједно су слушали физику код чувеног професора вебера. Закони, методе мерења у електротехници, наизменичне струје, небеска физика, астрономија, Кантова филозофија, Штадлерова теорија научног мишљења – били су теме њихових првих разговора. Како је до резултата долазила увек брже од њега, није могао да издржи а да јој не искаже дивљење: „Ви, колегинице, све са лакоћом решавате, као од шале… мени не иде баш најбоље. Нисам увек довољно пажљив и стрпљив. Како то Вама успева?“.

Гледајући њене очи, посматрао јој је душу. Није могао да одгонетне је ли му дражи њен поглед или чистота ума.

Шест година касније Алберт је завршио докторат, а Милева предала дипломски рад. Радили би ноћима до у ситне сате, обоје усхићени новим сазнањима. Живели су за нова открића, маштали о заједничкој будућности. Алберт јој је говорио: „Усхићен сам твојом одлуком да упишеш физику и астрономију. Посветићеш се науци… Ја обожавам музику, и ти је волиш, али за нас су физика и математика области где се најбоље сналазимо и у њима уживамо. Надам се успеху, па да будемо асистенти на нашем факултету…“
Но, реалност је била сасвим другачија. Од нечега је требало живети, а стални посао није био на видику. Када Алберт није примљен на место асистента на Политехникуму, Милева је повукла свој дипломски рад и одрекла се даљег усавршавања. Изабрала је одрицање.

Вратила се својима невесела и забринута. Гомила питања без одговора. „Дете је зачето ван брака. Његови се боре да нас раставе! Моји ништа не знају…“ На Савиндан 1902. родила је ћерку. Хтела је да јој да име Сава, али је он волео име Лизерл. Испунила му е жељу мисливши да је срећан што је постао отац. Никада није дошао да их види. Када је коначно нашао посао у берну и могао да им обезбеди пристојан живот, на пут је кренула само Милева. Знао је да се рођењем детета затвара његова перпектива. Наука није смела да трпи. Милева се поново одриче због њега. Овај пут, детета. Дала ју је на усвајање и никада је више није видела.

Венчали су се 1903. На путу ка срећи била је још једна препрека – Албертова мајка, Јеврејка која крај свог сина није желела хрому Српкињу. Измишљеном болешћу мучила је сина, потхрањивала му грижу савест, а снаху мрзела до краја.

У браку Ајнштајнових рођени су Ханс Алберт и Едвард, али и прве идеје о теорији релативитета, које је Милева разрађивала у паузама између кућних послова и дечијег плача. Бер, Праг, Цирих, Берлин. Све је мање времена за тренутке љубавног и научног заноса. Мука је све више. Алберт се повукао када је мали Едвард оболео од неизлечиве шизофреније. Није умео да се бори. Она се задовољила улогом мајке, верујући да ће се вратити науци. Било јој је довољно да сарађује на радовима који ће прославити њеног мужа. Веровала је да су њих двоје једно. Ајнштајн – Еин Стеин – једна стена. А он ју је сломио. Стао је на њу, његову степеницу ка небу, темељац свог успеха и разбио је после 11 година. Побегао је у загрљај рођаке Елзе. Поклекао је под бременом мајчине мржње, разорио породицу, оженио се рођаком, оставио своју децу да би признао туђу.
Но, писмо које јој је Алберт послао пред развод довело ју је до нервног слома. Након хиљаду редова исписаних у част њихове љубави, редове садистичке хладноће није могла да поднесе. Опоравила се Милева, али њено срце није. Сналазила се како је знала, бринула о своја два сина.

Алберт је добио Нобелову награду за рад о фотоелектричном ефекту. Њен удео у њему никада није јавно признао. А није ни цео свет. Све што ју је повезивало с тим нестало је на волшебан начин. Можда је једини доказ за њен допринос у теорији која је раздрмала 20. век дао сам Алберт када јој је предао целокупан износ од Нобелове награде. Можда је то било његово признање.

На дан када је чула за Хирошиму и Нагасаки, имала је први мождани удар. Као да су Албертова атомска језгра експлодирала у њеној глави. Сахрањена је на Нордхајм гробљу у Цириху 4. августа 1948. Могућа „мајка“ теорије релативитета још једном је бачена у заборав.

Погледајте још један текст

и филм o Милеви Марић

Advertisements

Single Post Navigation

One thought on “Ко је била Милева Марић?

  1. Darko Markovic on said:

    Ajnstajn je jedan od najvecih plagijatora i prevaranata u istoriji nauke!!!Covek koji u glavi nije mogao da izvrsi ni najosnovnije matematicke operacije,covek sa govornom manom,a o njegovoj ljudskoj strani da i ne govorimo!!!Ali cionisticki pokret je svoje odradio!!!Kradljivac ideja Minkovskog, Hilberta i nase Mileve Maric,postao je simbol naucne genijalnosti!!!KAKVOG LI APSURDA,KAKVE LI SAMO LJUDSKE GLUPOSTI!!!Plagijator i prevarant je postao Nobelovac!SVAKI DALJI KOMENTAR JE SUVISAN,A ZA DETALJE POSLUSAJTE NA JUTJUBU JAVNO PREDAVANJE PROFESORA LIPKOVSKOG SA MATEMATICKOG FAKULTETA!!!ISTINA CE KAD TAD POBEDITI!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: