Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Физика из дана у дан – фебруар

05.фебруар

Рођен је Жан Бекерел (5. фебруар 1878 — 4. јул 1953) француски физичар и син Анрија Бекерела. Радио је на оптичким и магнетским карактеристикама кристала, а открио је ротацију равни поларизације магнетским пољем. Такође је објавио уџбеник о релативности. Године 1909, постао је четврти у својој фамилији који је заузео место физичара у Националном музеју природне историје.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

06.фебруар

1802. године рођен је Чарлс Витстон у близини Глостера. Похађао је најпре локалну сеоску школу у близини Глостера, након које је похађао наставу у неколицини школа широм Лондона. Једна од тих школа се налазила у Кенингтону у којој се истакао својом способношћу брзог учења. Као дечак, био је веома стидљив и осетљив, и уместо јурњаве са осталом децом – склон повлачењу на таван и дружење са сопственим мислима. Када је напунио четрнаест година постао је шегрт свог ујака и имењака, који се бавио производњом и продајом музичких инструмената, али је показао скромно интересовање за занатство и предузетништво, обзиром да је више волео да проучава књиге. Његов отац га је охрабривао у томе и касније га одвојио од ујака.
Ниског раста за свој узраст, лепог лица и интелигентних плавих очију, он је често посећивао новински киоск у близини места Пал Мал које је тада било оронула и непоплочана варош. Већину свог џепарца трошио је на куповину књига које су му се допадале, биле оне бајке, историјска, или научна штива. Једног дана, на изненађење продавца књига, он је страсно затражио књигу о открићима научника Волте везаним за електрицитет, али пошто није имао довољно новца он је заложио свој новац плативши капару за књигу. Књига је била написана на француском језику тако да је поново био у обавези да штеди док не сакупи довољно новца за речник. Када је коначно почео са читањем књиге, почео је да, уз помоћ свог старијег брата Вилијема, изводи експерименте описане у књизи уз помоћ кућне, ручно направљене батерије, и то у судопери која се налазила иза куће.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

11.фебруар

Рођен је Томас Алва Едисон (11. фебруар 1847 — 18. октобар 1931) амерички физичар и плодан проналазач.
Едисон није стекао скоро никакво формално образовање, пошто је био избачен из школе као заостао, а подучавала га је мајка. Са 14 година већ је био предузимач и радио по 14 сати дневно, као разносач новина и продавац хране на железници, зарађујући 14 долара недељно. Убрзо је уредио лабораторију у напуштеном вагону, као и штампарију за своје новине „Grand Trunk Herald“, које је највећим делом сам писао; са шеснаест година је постао телеграфиста и започео каријеру проналазача (током америчког Грађанског рата) и изумео и патентирао електрични апарат за бележење гласова на изборима.
Око три године касније, 1869, изумео је „тикер“ с папирном траком, коришћен за слање цена с берзе широм земље, продао га за 30.000 долара и отворио индустријску истраживачку лабораторију. После тога је своје пуно време посвећивао изумима, пријавивши за живота укупно 1069 патената.

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

12.фебруар

Рођен је Хајнрих Фридрих Емил Ленц (12. фебруар 1804 − 10. фебруар 1865) балтички немачки физичар најпознатији по Ленцовом закону, којег је формулисао 1833. године.
Пошто је завршио средње образовање 1820. године, Ленц је студирао хемију и физику на Универзитету у Тартуу. Путовао је са Отом фон Коцебуом у свом трећем путу око света од 1823. до 1826. године. На тој експедицији, Ленц је проучавао климатске услове и физички састав морске воде.
Након пута, Ленц је почео да ради на Универзитету у Санкт Петербургу, где је касније постао Декан за математику и физику од 1840. до 1863. године. Почео је да проучава електромагнетизам 1831. године. Поред закона који је назван у његову част, Ленц је такође независно открио Џулов закон 1842. године; у част његовом труду у вези са тим проблемом руски физичари увек користе назив „Џул-Ленцов закон“.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

14.фебруар

Рођен је Чарлс Томсон Рис Вилсон (Мидлотхиан, 14. фебруара 1869. – Единбургх, 15. новембра 1959.), британски физичар и метеоролог, добитник Нобелове награде за физику 1927. за изум Вилсонове коморе.
Иако је у почетку студирао биологију с циљем да постане лекар, касније се, током боравка у Камбриџу, заинтересирао за хемију и физику.
Убрзо му је порасло занимање за метеорологију те је 1893. почео проучавати облаке и њихова својства. Неко је време радио у опсерваторији на Бен Невису, гдје је проучавао формирање облака. Касније је и сам покушао произвести исти ефекат, али на мањој површини. То је радио тако што је распршивао влажни ваздух унутар затворене посуде. Касније је експериментисао са стварањем трагова облака у својој посуди помоћу јона и радијације. Тада је и настала Вилсонова комора, за коју је и добио Нобелову награду.

Информацију нам је пронашао Душан Ноговић

15.фебруар

Рођен је Галилео Галилеj (Пиза, 15. фебруара 1564. – Арцетри крај Фиренце, 8. јануара 1642.), италијански математичар, физичар и астроном. Иако је као млади човек озбиљно размишљао о позиву свештеника, уписао се на студије медицине на Универзитету у Пизи, на наговор оца. Није завршио студије медицине, него се пребацио на математику. Године 1589. г. постао је предавач математике на Универзитету у Пизи. Године 1592.г. сели на Универзитет у Падови где предаје геометрију, механику, астрономију све до 1610. г. У то време Галилео даје значајне доприносе у области науке.
Године 1610. Галилео је објавио своја запажања о Јупитеровим месецима, као аргумент у корист Коперниковог хелиоцентричног система.
Године 1612. почео је да расте отпор против идеје о хелиоцентричном систему, и 1614. је отац Томазо прогласио Галилеове идеје опасним, готово јеретичким. Године 1616. Галилео се упутио у Рим да одбрани своје идеје, али му је кардинал лично уручио забрану изношења и заступања идеја о хелиоцентричном систему.
У октобру те 1630. године, морао је да се појави пред папом у Риму, где је на суђењу осумњичен за јерес и осуђен на кућни притвор у сеоској кући у Арцетри, крај Фиренце. Ослепео је 1638. г., боловао је од херније и несанице. Посете је примао све до 1642. када је и умро.
Пронашао је законе слободног пада тела и поставио једначине косог хитца, први увео експерименталну методу и математичко формулисање физичких закона, те на тај начин поставио темеље класичне физике. Открио је циклоиди и њену примену на лукове мостова. Основао је балистику, одређујући параболичку путању зрна. Конструисао је први термоскоп. 1610. године је израдио познати Галилеиjев телескоп и њиме открио планине на Месецу, четири Јупитерова сателита који носе и његово име, и звездану конструкцију Млечне стазе. Открио је да и планета Венера има исте фазе као и Месец.
Наводно је Галилео у тренутку смрти промрмљао Ипак се креће, иако се одрекао свих тврдњи о хелиоцентричном систему. То бисмо пре могли окарактерисати као легенду јер не постоји доказ да се то догодило. Иронично, први човек који је јасно видео звезде и планете који су дотад људском оку били далека тачкица на бескрајном небу пред крај живота готово је у потпуности ослео.
31. октобра 1992. године, 359 година после процеса против Галилеjа, папа Јован Павле II је затражио опрост и укинуо пресуду инквизиције против Галилеа Галилеиа. У његову част су свемирска летелица за истраживање Јупитера и европски сателитски навигациони систем добили назив Галилео.

Информацију нам је пронашла Ања Веселиновић

18.фебруар

Рођен је Алессандро Волта (18. фебруар 17455. март 1827.) италијански физичар. Волта се родио и школовао у италијанском граду Комо. Волтини родитељи су га послали на школовање у Језуитску школу с циљем да постане адвокат. Међутим, млади Волта се више интересовао за електричне појаве, па је тако још као млади студент написао песму на латинском „De vi attractiva ignis electrici ac phaenomenis inde pendentibus“, у којој је описао своје одушевљење електричним појавама.1774. године је постао професор физике у својем родном граду, а 1779. године именован је професором на универзитету у Павију. Године 1791. је био примљен за члана на Ројал Сосајети Клаб у Лондону, а 1794. се оженио Терезом Пелегрини, кћерком грофа Лудовика Пелегрини. Волта је вршио много експеримената, па је тако 1775. године израдио Електрофор, справу која производи статички електрицитет. Године 1776. и 1777. посвећује се хемији гасова и открива гас метан. Негде око 1800. године направио је такозвани Волтин електростатички стуб, претечу модерне батерије. Волтин електростатички стуб је батерија, која се састоји од наизменично поређаних плоча бакра и цинка. Између плоча се налазила крпица која их је међусобно делила. Пошто је кроз стуб стално пролазила стуја, Волтин електростатички стуб је био најупотребљивији извор електричне енергије. Наполеон га је 1810. године прогласио грофом, а 70 година после његове смрти, 1897. године, по њему је названа јединица за напон (волт).

Информацију нам је пронашла Ања Веселиновић

Ернст Мах је рођен 18. фебруара 1838. у Хрлицама, предграђу Брна, тада Аустроугарска, данас Чешка Република. Његов отац је дипломирао на прашком универзитету и Ернст је најраније образовање добио и оквиру своје породице. Године 1855. се уписао на Бечки универзитет, где је и докторирао физику 1860. године. Његови рани радови су били посвећени проучавању Доплеровог ефекта. Године 1867. је преузео позицију шефа катедре за екперименталну физику на Карловом универзитету у Прагу, где је и остао следећих 28 година. Један од његових значајнијих студената је био Андрија Мохоровичић.

По њему су названи

Махов број – однос брзине тела у ваздуху и брзине звука,
Махове пруге – врста оптичке варке и
Мах (кратер) – кратер на Месецу.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

19.фебруар

Рођен је Никола Коперник (19. фебруар 1473. Торуњ — 24. мај 1543. Фромборк/Фрауенбург), пољско-немачки астроном, први научник који је формулисао хелиоцентричну теорију свемирских тела.

Од 1491. до 1494. године студирао је теологију, математику, медицину и астрономију у Кракову.

Од 1496. до 1504. године студирао је црквено право, астрономију и медицину у Италији. После је био до 1512. године лекар и повереник свом ујаку, вармијском бискупу (Warmia, црквена кнежевина на ушћу Висле), онда до краја свог живота је био свештеник у Фрауенбургу, данашњи Фромборк, где је на једној кули тврђаве, која је окруживала цркву, уредио опсерваторију (Коперников торањ) са које је посматрао кретања небеских тела. На темељу тих посматрања и резултата до којих је дошао, написао је дело „О кружењу небеских тела“ (De revolutionibus orbium coelestium) у 6 књига, објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред смрт. Ово дело је представљало прекретницу у астрономији, и подстакло је капитална открића Кеплера и Њутна.

Коперников или хелиоцентрични систем заснива се на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца. Ове тврдње су ускоро биле прихваћене у научним круговима, али су уједно узроковале узбуну у круговима римокатоличке цркве, па је папа 1616. ово Коперниково дело забранио, тј. ставио на индекс, све до 1822. године.

Информацију нам је пронашао Душан Ноговић

22.фебруар

Рођен је Хајнрих Рудолф Херц (22. фебруар 1857 — 1. јануар 1894) немачки физичар. Био је члан Берлинске академије наука. Завршио је Берлински универзитет и радио као професор у Карлсруеу и на Бонском универзитету. 1888. године експериментално доказао постојање електромагнетских таласа, утврдио да је његова брзина једнака брзини светлости (Максвелова теорија) и утврдио својства рефракције, рефлексије, интерференције и поларизације. Херцов осцилатор послужио је као основ за радио-технику. Изучавао је дејство катодних и UV зрака, на одређен начин открио и фотоелектрични ефект, итд. Дао је и значајне радове на теорији еластичности. Механику је засновао на оригиналној основи. Јединица за учесталост осциловања (фреквенција) добила је у његову част назив херц (Hz).

Информацију нам је пронашла Ања Веселиновић

28.фебруар

Рођен је Стивен Чу (28. фебруар 1948 -) амерички физичар и нобеловац кинеског порекла који тренутно ради као министар енергије у администрацији председника Барака Обаме. Чу је познат по томе што је у лабораторијама Бел Лабс вршио истраживања хлађења и задржавања атома ласерским зракама, а за што је године 1997. добио Нобелову награду заједно са Клауде Коен-Таноуђом и Вилијамом Данијелом Филипсом. Када је именован за министра, предавао је физику и молекуларну биологију на Универзитету Калифорније у Берклију и радио као директор Националне лабораторије Лоренс Беркли, где се проучавају биолошки системи на једномолекуларном нивоу. Прие тога је предавао је физику на Универзитету Станфорд. Познат је као ватрени заговорник алтернативних извора енергије, али и нуклеарне енергије, те тврди да је ослобађање света о овисности о фосилним горивима кључан предуцлов борбе против климатских промена. Чу предлаже стварање глобалне „глукозне економије“ – облика нискокарбонске економије у којој би се глукоза из тропског биља данас искориштавала на исти начин као нафта. Чу је такође познат и као творац предлога да се кровови зграда боје у бело како би се тиме рефлектовала сунчева светлост у свемир, односно тако умањио ефект глобалног загревања.

Информацију нам је пронашао Душан Ноговић

Single Post Navigation

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: