Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Занимљивости – I део

Занимљивост је пронашла Милица Еркић

Којом брзином се крећу лифтови?

Облакодери не би постигли такав успех да истовремено нису пронађени лифтови. Први лифт покретан електричном струјом израдио је 1880. немачки индустријалац Вернер фон Сименс. Брзина лифтова постепено се повећавала: почетком 20. века обични лифтови кретали су се брзином 12м у минути па им се након тога брзина повећала на 72м у минути. Најбржи лифтови кретали су се брзином од 500м у минути. Данас постоје лифтови који се крећу брзином од 750 м у минути.

Занимљивост је пронашао Велимир Марса Марсенић

Да ли сте знали…

…да се тежина мери у њутнима, а маса килограмима…да снежне пахуље имају карактеристичан облик шестоугла због тога што лед кристалише хексагонално…да се плава боја неба објашњава ефектом који се назива Рејлијево расејање…да појаву да се светлост расејава кроз крошње дрвећа објашњава Тиндалов ефекат…да на Сунцу време тече спорије него на Земљи, што је ефекат опште теорије релативности…да је светлост и честица и талас

Занимљивост је пронашао Велимир Марса Марсенић

Данас нема никог ко се не пита шта се то дешава са климом.

Од чега и зашто се природа мења. Али не кривите природу…Права недирнута природа је као живи организам где је све на свом месту и све је у хармонији једно са другим. Међутим када се дирне у природу, у њено срце, тада зима више није зима, а лето више није лето.Манипулисање климом почело је још 1946. године када је амерички научник Винсент Шефер открио чињеницу да убацивање залеђених честица угљен-диоксида (суви лед) у хладну комору доводи до стварања ледених кристала који су исти као и они у облацима. Знало се да се топли ваздух приликом дизања од земље све више хлади и да се један део те влаге кондензује у сићушне капљице које формирају облаке. Милиони тих капљица морају се спојити међусобно да би постале довољно тешке и као такве падале као киша. Тако је и дотичном научнику пало на памет да би облаци могли бити „засејани“ да стварају кишу чак и над спрженим пустињама. У Јужноафричкој Републици 1988. године дошло је до једног случајног открића које ће доста утицати на токове „производње климе“. Њихов такозвани чаробњак за производњу кише, Грејем Матер, стекао је утисак да издувни гасови из једне фабрике папира поспешују кишу. Кад је тестирао гасове установио је присуство хигроскопских соли, које привлаче влагу, и схватио да би оне могле бити искоришћене за драматично обогаћивање облака. Полазећи од његових налаза, Амерички национални центар за атмосферска истраживања (а ко би други) експериментисао је током четири године са засејавањем хигроскопним ракетама, користећи околну влагу у облацима. Прелиминарни резултати показали су да засејавање облака функционише. Тако данас најмање 29 савезних држава САД има програме за модификацију времена, а иначе Пентагон већ дуже време верује (а и практично показује) да ће клима моћи да се користи као оружје по снази равно нуклеарној бомби.

Занимљивост је пронашао Велимир Марса Марсенић

Зашто ми, када је невреме, прво видимо муњу, а онда се чује гром?

То се дешава зато што брзина светлости износи 300 000 km/s, а звука 330 m/s.

Занимљивост је пронашао Велимир Марса Марсенић

Ми обично за дневну светлост кажемо да је ,,бела,, и називамо је белом или Сунчевом светлошћу. Ова светлост је, међутим, мешавина боја.

Када сунчева светлост падне на ивице огледала или на ивицу стаклене призме, или на површину мехура од сапунице, ми у тој светлости видимо боје. Бела се светлост разлаже на различите таласне дузине, које ми видимо као црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву, љубичасту. Ове таласне дужине стварају спон паралелних пруга, тако да свака боја постепено прелази у следећу. Тај спон боја назван се ,,спектар,,. У њему је црвена боја увек на почетку, а плава и љубичаста на крају. Овај распоред настаје услед различитих таласних дужина ових боја. Дугине боје су боје спектра. Уствари, дуга је велики полукружни спектар који је настао разлагањем Сунчеве светлости. Када сунчева светлост уђе у капљице воде, она се у њој разлаже исто тако као кад падне на стаклену призму. Тако у самој воденој капљици ми видимо разне боје које иду од једног њеног краја до другог. Један део ове обојене светлости одбија се у капљици и поново из ње излази. Светлост излази из капљице под разним угловима, зависности од боје. И када се погледа на ове боје у дуги, види се да су оне тако распоређене да се црвена налази на врху, а љубичаста на дну дугиног спектра. Дуга се може видети само када у исто време пада киша и сија сунце и када се посматрач нађе између ове две појаве. Посматрач треба да буде између Сунца и кишних капи и то тако да му се Сунце налази иза леђа. Сунце, посматрачево око и центар дугиног лука јесу у правој линији.

Advertisements

Single Post Navigation

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: