Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Ко је био Атанасије Стојковић?

 

текст преузет одавде

Рођен је у Руми, 3. октобра 1773. године, у сиромашној породици, од оца Јована и мајке Ане. Био је бистар и вредан дечак који се истицао међу вршњацима. Завршио је основну и нижу гимназију у Руми. Завршио је протестантску гимназију У Шопрону (мађарском граду близу аустријске границе), а филозофски лицеј у Сегедину. Након тога је студирао у Пожуну (мађарски назив за стари град Братиславу),а затим је слушао природне науке у Немачкој, у Гетингену, где је и докторирао. Син једног чизмара из Руме, православне вере, Атанасије Стојковић био је најбољи студент у генерацији на једном од најчувенијих универзитета у Немачкој у то време. Живео је врло тешко. Добијао је скромну помоћ од добротвора, али се у току школовања због недостатка средстава једном вратио у Руму и био оперант „Земљемерија“ и касније наставник у румској гимназији. 1799. године, после завршених студија одлази у Будим где је писао дела на руском и српском језику. Бавио се и поезијом.

1800. године у Будиму је објавио два спева, једну оду (о просветном напретку код Срба) и једну збирку стихова („Стихи каковим образом љубов у браку сохранити/сачувати/можно“). 1802. је написао и објавио две оде посвећене познатом писцу и историчару Јовану Рајићу којег је много поштовао. 1800. је објавио и један спис филозофске садржине који има и елемената из романа, под насловом „Кандор или откровеније египетских таин“. 1801. године издаје поучно-сентиментални роман „Аристид и Наталија“ који се сматра првим романом у новијој српској књижевности. Овај роман наменио је младима и писао га је „просто и без художества“ јер је желео да поучи свој род. Из истог разлога је 1802. године у Будиму објавио и књигу под називом „Сербскиј секретар“ у којој су се налазили узорци како се пишу писма, уговори, обвезнице, тестаменти, признанице, рачуни итд.

Своје главно дело „Фисика, простим језиком списана за род славено-сербскиј“ је објавио у три књиге 1801. 1802. и 1803. године у Будиму. То је не само прва физика на српском језику већ и код Срба први пут систематски написано, велико дело из природних наука које има близу хиљаду страна.

1803. године одлази у Русију, где је 1. новембра изабран за редовног професора физике Харковског универзитета. На овом универзитету је предавао и његов школски друг, исто Румљанин, Теодор Филиповић (предавао је историју и право). Атанасије Стојковић је стекао велики углед у Русији. У два маха је био изабран за ректора Универзитета, цар Александар I га је одликовао Орденом светог Владимира, а велики Лукијан Мушицки му је испевао оду. Одржавао је везе и дописивао се са оцем славистике Јосифом Добровским, Доситејем Обрадовићем, Вуком Караџићем, митрополитом црногорским Петром I, митрополитом Стеваном Стратимировићем, Карађорђем и кнезом Милошем. Говорио је немачки, енглески, француски, италијански, латински, скоро све словенске језике, нешто грчки и мађарски. У последњој деценији живота бавио се и преводилачким радом. Приписује му се да је са српског, готов Вуков превод Новог завета прерадио и превео на „сербски“ и издао га у Петрограду 1824. године, али ни један примерак ове књиге није пронађен. Стојковићев превод завета је штампан 1834. у Лајпцигу, после његове смрти.

Атанасије Стојковић је био ожењен једном богатом Рускињом али није имао деце. Последње године живота провео је у Санкт Петерсбургу као царски државни саветник. Умро је 2. јуна 1832. године у Харкову где је и сахрањен.

Одломак у коме говори о субјективном осећају температуре

“Ја се ни мало не сумњам да неће сад всјакиј мој читатељ моћи причину дати, зачто се нам види у љето подрум хладен, а у зиму тепл. Безсумњенно јест то, да у зиму много меншиј степен теплоте јест и у подруму, нежели у љету. Но понеже ми у зиму из несравнено хладнашаго воздуха уходимо, чинисе нам, аки би подрум теплшиј био”.

Сва три тома дела „Фисика, простим језиком списана за род славено-сербскиј“ (као и његова друга дел) налази се у Дигиталној колекцији Народне библиотеке Србије погледајте

Single Post Navigation

2 thoughts on “Ко је био Атанасије Стојковић?

  1. Ко је био Атанасије Стојковић ?

    Атанасије Стојковић је један од оних људи из наше историје коме је учињена велика неправда. Кажњен је највећом могућом казном ЗАБОРАВОМ.

    Научник,књижевник,филозоф,говорио је немачки,енглески,француски,италијански,латински, помало грчки и мађарски и скоро све словенске језике.
    Био је члан Руске академије наука,члан Гетингенског краљевског научног друштва и Јенског друштва природних наука.
    Због заслуга на пољу науке ,руски научници су једно брдо на месту где је пао Тунгуски“ метеорит“ назвали његовим презименом.
    Био је савременик и пријатељ Карађорђа,митрополита Петра првог Петровића,митрополита Стефана Стратимировића,Јосифа Добровског(оснивача славистике)..
    Атанасије Стојковић је по савету митрополита Стратимировића прихватио и прву српску делегацију која је на челу са протом Матејом Ненедовићем кренула руском цару Алексеју првом.Након слома Првог српског устанка помогао је Карађорђу да се склони у Русију.
    За учињена дела на пољу науке је од Руског цара добио имање од 26000 јутара у Бесарабији .

    Када и зашто је дошло до сукоба са Вуком Караџићем?
    Вук Караџић је допутовао 1812.године у Петроград са својим преводом„Новог завета“ но овакав превод није добро прихваћен те је предложено да га Атанасије Стојковић преправи .Почевши са преправљањем ,због великог броја грешака у Вуковом преводу, он је исказао жељу да би рађе сам превео „Нови завет“него да настави са исправкама.
    Вуку је враћен превод са започетим преправкама,те се он вратио у Србију огорчен.
    Када је Атанасије Стојковић завршио свој превод на „славеносербском“језику и издао га1824.године,
    Вук га је оптужио за плагијат?!
    (Невероватна је чињеница да је човек који је добро познавао толико језика имао потребу да користи Вуков превод за кога је установљено да има пуно грешака!)
    Вук је свој превод на српском језику успео да објави тек 1847.године.
    Познат као веома осетљив и заједљив човек Вук је користио сваку прилику да омаловажи име Атанасија Стојковића.Вукови савременици и пријатељи Јернеј Копитар и Ђура Даничић су критиковали Стојковића ,а касније и остали који подржали Вуков превод.
    Већина њих се није потрудила да проучи истинитост прича о плагијату.
    Никанор Грујић је једини користећи Стојковићев превод проналазио грешке у Вуковом преводу
    и касније их доказивао у грчком оргиналу.
    Светислав Марић је 1969.године доказао да ни један стих из Стојковићевог превода није могао да
    да настане заменом српских речи у Вуковом преводу,као што је то тврдио Вук и његови следбеници.
    На крају стоји констатација да се Стојковић целог живота трудио да пише просто „сербски“,те се на његов превод гледа као на израз искреног родољубља.
    Колика је величина овог „недела “према Атанасију Стојковићу говори у прилог чињеница да нико од нас Румљана није знао за њега када смо добили улицу са његовим именом,а посебно смо били изненађени као наставници физике када смо видели његову слику у уџбенику са штурим подацима
    о њему.
    Захваљујући нашој колегиници Сандри Новаковић рођ. Бекавац и њеном дипломском раду чији су делови објавњени на интернету сазнали смо пуно о животу и делу Атанасија Стојковића,као и
    о изворима њених сазнања…
    Надам се да ћемо ми физичари скинути вео заборава са имена овог великог човека.

    Марија Савић – проф.физике у ОШ „Змај Јова Јовановић“ у Руми

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: