Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Прича о барометру или још једна анегдота о Бору

Британац сер Ернест Радерфорд, председник Краљевске академије и добитник Нобелове награде за физику, волео је да прича ову догодовштину. Поучна је из више разлога…

Пре извесног времена позвао ме је колега. Спремао се да неком студенту да нулу за његов одговор на једно питање из физике док је студент, напротив, захтевао највишу оцену! Испитивач и студент сложили су се да се доведе, и пресуди, неко трећи и ја сам био изабран.
Прочитао сам испитно питање које је гласило: показати како је могуће одредити висину неке велике зграде помоћу барометра.
Студентов одговор је гласио: „Однећу барометар на врх зграде, везаћу га за дугачки конопац, спустићу га до тротоара, а затим ћу га поново подићи. Измерићу дужину канапа. Дужина канапа је висина зграде.“
Студент је заиста имао добар разлог за високу оцену с обзиром да је дао потпун и тачан одговор! С друге стране, кад би добио високу оцену из физике, то би значило својеврсно признање у овој области, што његов одговор није потврђивао!
Предложио сам да студент још једанпут покуша. Дао сам студенту шест минута да реши задатак, уз упозорење да његов одговор мора да покаже бар неко знање из физике! При крају петог минута студент још ништа није записао. Питао сам га да ли жели да одустане, али ми је он одговорио да има много одговора за тај проблем: управо је размишљао о најбољем решењу. Извинио сам се што га прекидам и замолио га да настави.
У следећем минуту он је написао свој одговор који је гласио: „Однеси барометар на врх зграде и нагни се преко ивице крова. Испусти барометар, а штоперицом мери време док не тресне о тротоар. Тада, користећи формулу gt²/2, израчунати висину зграде!“
У том тренутку питао сам колегу да ли сад он одустаје од давања лоше оцене! Он се сложио и дао студенту скоро највишу оцену.
Док сам напуштао канцеларију колеге, сетио сам се да ми је студент рекао да има још много решења за тај проблем, па сам га питао: „Која су?“
„Па“, рече студент, „постоји много начина да се одреди висина зграде уз помоћ барометра. На пример, можете изнети барометар напоље, под претпоставком да је сунчан дан, измерити висину барометра, затим дужину његове сенке, дужину сенке зграде и онда обичном пропорцијом, уз помоћ Талесове теореме, израчунати висину зграде!“
„Сјајно!“ рекао сам, „а остали начини?“
„Да“, рекао ми је студент, „постоји један основни метод мерења који ће вам се сигурно допасти. По овом методу, узмете барометар са собом и почнете да се пењете уз степенице. Претходно, на зиду направите црту да означите дужину барометра. Затим, како се пењете, маркирате стално дужину барометра. Тако ћете добити висину зграде у јединицама дужине барометра!“
“Веома директан метод!“ рекао сам.
„Наравно, а ако желите мало умнији метод, можете везати барометар за крај опруге, заљуљате га као клатно и затим одредите вредност гравитационе константе г на нивоу улице, а онда на врху зграде. Из разлике за гравитациону константу г може се, у принципу, израчунати висина зграде!“
„Такође, користећи исти принцип, можете однети барометар на врх зграде, везати га за дугачак канап, спустити га до самог тротоара и тада га заљуљати. Тада можете израчунати висину зграде према периоду прецесије!“
„На крају“, закључио је студент, „постоје и многи други начини да решите проблем, Вероватно најбољи је да понесете барометар у приземље и да покуцате на врата настојника зграде. Када вам настојник отвори врата, ви треба само да кажете: Господине настојниче, ово је диван барометар! Ако ми кажете колика је висина зграде, поклонићу вам га!“
У том тренутку нисам могао да издржим и питао сам студента да ли заиста не зна уобичајени одговор на овај проблем.
Признао ми је да га зна, али ми је рекао да је сит асистената и предавача на факултету који покушавају да му наметну свој начин мишљења.

Студент се звао Нилс Бор. Докторирао је 1911. године, у 26-тој години живота и као пост-докторант наставио учење физике код Радерфорда, после чијих предавања је поставио свој модел атома, 1913. године. Добитник је Нобелове награде за физику 1922. године. Један је од оснивача модерне атомске физике.

Single Post Navigation

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: