Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Опет „без преписивања“

Сваке године студенти користе све новије технологије, упозоравају на факултетима. Само на Економском у Београду годишње буде кажњено бар 30 студената због преписивања

Не добијају се само лажне факултетске дипломе без знања. Могу да буду и праве, са свим положеним испитима, на државним факултетима – уз помоћ бубица, микрофона, оловака са камером, дублера…

Технике преписивања толико су усавршене да професори често деле десетке, а да појма немају да су одговори кандидата заправо стигли са паркинга испред факултета.

Само на Економском факултету у Београду годишње буде кажњено бар 30 студената због преписивања. Ове године, према речима проф. др Бранислава Боричића, продекана за наставу, број се повећао, па ће их бити и 50. А колико их тек прође без последица, нико не зна.

– Сваке године уводе неку нову опрему – каже проф. Боричић. – Ево, у последња два рока појавили су се неки сатови у које може да се смести много докумената, читаве књиге. Ви мислите студент гледа колико је сати, а он све редом преписује из књиге. Послао сам свим професорима како изгледа тај сат, да више не могу тако да их варају. А и сумњиво је да неко стално гледа у сат, кад на зиду слушаонице постоји велики часовник.

На факултету, каже, постоје и ометачи сигнала за мобилне телефоне, али и ту су их студенти надиграли. Постоји пакет опреме који се састоји од оловке са камером, бубице и токи-вокија који ради на фреквенцијама различитим од мобилног, и који несметано прима сигнал. Тако се може варати чак и на усменом. Студент извуче питања, пређе оловком преко њих, камера покаже питања „помоћницима“ који су у кафићу поред или на паркингу. Они одговоре и микрофоном јављају кандидату, који напише концепт и онда спреман декламује на задате теме. Ако нема ометача, обично фотографишу мобилним и пошаљу слику са питањима помагачима.

Каскадери- годишње ухватимо бар једног „каскадера“, који је са другог факултета дошао да полаже уместо некога – објашњава проф. Боричић. – Ти исти људи одлазе и у Нови Сад, Ниш или Крагујевац, фалсификују индексе и добро зарађују од тога. Да бисмо што више смањили овакве прекршаје, у свакој слушаоници, у компјутеру, имамо базу фотографија студената. Ако нам се неко учини сумњив, узмемо му индекс и упоредимо да ли је реч о правом студенту или о „дублеру“.

А све ово није ни скупо. Сатови се изнајмљују за десет, а цела опрема са камером, бубицом и микрофоном за око 50 евра. А студенти не жале ни пара, ни ризика да буду ухваћени.

– Казне нису симболичне и обично значе губитак године – објашњава проф. Боричић. – Јер се студенту замрзне статус на три месеца до годину дана. Тада не може ни да полаже испите, па му прође неколико рокова и онда губи годину. Мислим да би за најгоре прекршаје кажњавање требало да буде још строже, јер ако неко изнајми „дублера“ да полаже уместо њега, то подразумева и фалсификовање докумената, личне карте и индекса, што је много озбиљнији преступ.

А ако је неко безазлено покушао да препише на старински начин, од колеге или из пушкица, и буде ухваћен, може да прође само са укором.

Они који добију веће казне понекад се жале другостепеној комисији, која заседа на нивоу целог универзитета.

– Дешава се да нам се обрате незадовољни, а онда добију још већу казну него што им је одредио факултет – објашњава Петар Дебелногић, члан другостепене комисије. – Немамо много жалби, педесетак годишње. Од тога је највећи проценат управо са економије.

Дебелногић је био и у дисциплинској комисији Грађевинског факултета у Београду, на коме студира, и каже да је тамо за последње три године привременим удаљавањем са студија кажњено петоро колега. Остали су се „провукли“ са укором.

А против епидемије преписивања побунили су се последњих месеци и студенти, они који уче и поштено зарађују оцене. На Економском факултету студенти, асистенти и професори заједнички су покренули акцију „Записуј, дописуј, отписуј, али не преписуј“. На другим факултетима оваквих акција нема, иако преписивања има. Али се савесни студенти свугде буне против њега.

– Предлажем ригорозне казне за преписиваче, како би студенти одустали од варања на испитима – сматра Милан Крстић, студент проректор Универзитета у Београду.

Са друге стране, сматра Крстић, оцењивање и испитивање мора да се модернизује, да не буде пуко понављање чињеница научених напамет. Он предлаже више решавања задатака у којима мора да се комбинује више знања, решавање студија случаја и друге задатке на којима би професор у тренутку одговарања могао да види да ли студент зна или не.

И. МИЋЕВИЋ

„Вечерње новости“

Advertisements

Single Post Navigation

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: