Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Ајнштајнов мозак

Ако вас ових дана пут нанесе у Лондон погледајте изложбу мозгова.

У Лондону ће се у периоду између 29. марта и 17. јуна ове године одржати изложба пресека мозга истакнутог научника и мислиоца Алберта Ајнштајна насловљена „Мозак као Материја“.
Пресеци Ајнштајновог мозга су кључни елемент изложбе. Поред њих ће бити изложен мозак познатог америчког преступника и серијског убице Едварда Рулофа који је осуђен на смртну казну пре скоро 140 година. Тај мозак је својевремено постао сензација јер је највећи од свих мозгова који су познати научницима.
Изложбу је у сопственој галерији организовао британски фонд „Wellcome“, специјализован за финансирање најновијих истраживања у сфери медицине.

Како је мозак стигао у Лондон?

Патолог Томас Харвеј приликом аутопсије украо мозак Алберта Ајнштајна, изрезао га на 240 комадића, ставио у формалин и чувао деценијама у свом дому.
Ајнштајнов син, Ханс Алберт, дао је дозволу за аутопсију, а патолог Томас Харвеј издвојио је Ајнштајнов мозак. На велико изненађење, орган из којег је произашла теорија релативитета тежио је свега 1230 грама, мање од мозга просечног мушкарца. Та чињеница одмах је довела у питање концепт да су интелигенција и величина мозга директно повезани, што је била опсесија антрополога 19. и прве половине 20. века.
Након вагања и фотографисања, Харвеј је „најважнију сиву масу 20. века“ изрезао на 240 комадића и ставио у формалин. Нажалост, то је уништило могућност за модерна истраживања.
– Мој тата има Ајнштајнов мозак – хвалио се идућих дана у школи 11-годишњи син Томаса Харвеја, а прича се убрзо појавила у новинама. Тај моменат медијског експонирања, као и сам чин, разбеснео је Ханса Алберта Ајнштајна, који се наљутио на патолога Харвеја, који је убрзо добио отказ на Принсетону.
– Обећао сам Хансу Алберту да ћу се бринути о мозгу његовог оца и да га нећу искориштавати ни излагати јавности – признао је пре своје смрти 2003. године Томас Харвеј, који је одлазећи с Принсетона украо Ајнштајнов мозак. Патолог Харвеј је стаклену посуду с мозгом генија деценијама чувао у свом дому.
Тамо га је 1978. године открио новинар Стивен Леви. Харвеј се тада обратио низу научника нудећи им „комадиће Ајнштајновог“ мозга за проучавање.
Напослетку, три студије показале су да је мозак генијалног физичара у поређењу са просечним имао већу густину неурона и обе мождане хемисфере биле су шире него код просечних људи. Од прошле године два комадића Ајнштајновог мозга први пут су изложена у музеју у Филаделфији, које је за потребе изложбе у Лондону позајмио „Wellcome“.

Single Post Navigation

One thought on “Ајнштајнов мозак

  1. Kako sumanuta ideja ukrasti mozak mrtvog čoveka! I onda ga držati kod kuće?! Čemu? Da je on dao dozvolu da se mozak koristi u svrhe istraživanja, ok, ali ovako…
    Iskreno, pokušavam i da zamislim sebe kako idem u muzej i gledam parče Ajnštajnovog mozga i eto, gledam ga i šta? Baš čudne ideje ljudi imaju 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: