Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Родољубље Михајла Пупина

Друштвено-политичка ангажованост Михајла Пупина представља поред научног, други важан сегмент његовог рада. Пупин је активније почео да се бави друштвеним радом у српском исељеништву од 1908. односно од анексије Босне и Херцеговине, што је био чин је међу исељеништвом схваћен као осујећење ослобађања и уједињења југословенских народа.

Након избијања балканског рата Пупин започиње организовање и упућивање добровољаца и обвезника у Србију. На оне који нису могли да пођу апеловао је да приложе новац за српски Црвени крст. Истовремено је живо сарађивао са америчким новинарима у циљу благовременог и објективног информисања не само својих сународника већ и целог америчког народа. Када је завршен први светски рат и добровољци-исељеници се вратили, Пупин их је лично сачекао у Њујорку, дао им новац за пут до њихових места и обећао помоћ свакоме ко не буде пронашао запослење.

Свакако најзначајни догађај у Пупиновом друштвеном раду представља учешће на Мировној конференцији у Паризу.

У тренутку када је запретила опасност да промена граница након рата наштети југословенским народима, председник владе Стојан Протић послао је телеграм Пупину да дође у Париз и помогне југословенској делегацији својим ауторитетом, познанствима и сарадњом са Американцима.

Пупин се одазвао и 31. марта кренуо за Париз у који је стигао 10. априла. По доласку се састао са председником делегације Николом Пашићем и упознао са свим важним питањима и личностима. Након тога је американцима изложио све аргументе о оправданости захтева југословенске делегације и током читаве конференције био спона између њих. За време педесетодневног рада Мировне конференције која је трајала до 31. маја 1919. године Михајло Пупин је, захваљујући свом личном познанству са тадашњим америчким председником Вилсоном и министром спољњих послова Лансингом допринео да се границе Југославије што правилније повуку и да у састав државе СХС уђу Далмација, западна Словенија, део Славоније и Барања и његов родни Банат.

У знак захвалности, становници Бледа прогласили су Михајла Пупина почасним грађанином свога града. Пупин је такође проглашен и почасним грађанином Зрењанина 1921. године. Пупин је несебично материјално помагао све наше крајеве: од гимназије у Бјељини, преко родног Идвора у ком је финансирао изградњу Народног дома за школовање стручњака у “баштованској индустрији” (пољопривреди), до цркве Светог Климента у Охриду. Оснивањем Фонда Олимпијаде Пупин помагао је ратну сирочад и децу у сиромашним крајевима наше земље.

003

004

Single Post Navigation

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: