Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Шољица чаја?

Да. Увек.

Сви који ме познају знају да је то моје омиљено пиће и лети и зими. Овом причом Физика у Бранку одаје почаст мом омиљеном напитку.

green_tea_pot

Чај води порекло из Азије. Већ неколико хиљада година гаји се у Кини, а много касније почео је да се гаји и у другим деловима света. У Европу први чај стиже 1610. године бродовима једне холандске компаније. У Москви почињу да га упознају 1618. године, када је послужен цару Алексеју у кинеској амбасади. До краја XVIII века постаје доступан скоро свима.
Чајеви представљају мешавине уситњених или неуситњених биљних делова, а намењени су за унутрашњу и спољашњу употребу.

Али да овај чланак не оде у воде ботанике побринуо се Алберт Ајнштајн и Ајнштајнов чај тј. парадокс у шољици чаја.

Шта је то парадокс, реч коју често користимо, али парадоксално је да нисмо сигурни шта та реч значи. Погледајмо шта каже Википедија.

Парадокс (грч. παράδοξος, парадоксос = немогућ; пара- = супротан, докса = мишљење), је истинита тврдња, или група тврдњи, која води до контрадикције, или ситуације која пркоси интуицији. Овај појам се такође користи за очигледну контрадикцију која у ствари изражава не-двојну природу истине. Такође се користи да опише ситуације које су ироничне. Говори о томе да тврдње у њему у ствари нису све истините, или не могу обе, заједно, бити истините. Појам парадокса најбоље описује реченица „наизглед апсурдно, али ипак истинито.“

Парадокс даје снажан подстицај за размишљање. Он открива слабости наших способности да судимо, али и ограничења наших интелектуалних инструмената расуђивања.

Често су парадокси на темељу једноставних концепата довели до великог интелектуалног напретка. Понекад је то било питање откривања нових математичких правила, или откривања нових физичких закона како би се прихватили закључци који су у почетку били „очигледно неприхватљиви“.

Изведимо оглед са шољицом чаја.

У шољици помоћу штапића или кашичице завртимо воду с листићима чаја који су се претходно добро натопили и посматрамо шта ће се догодити када престанемо мешање. Интуитивно, очекујемо да ће сви листићи чаја бити на дну чаше уз ивицу шоље.
Али догађа се управо супротно.

Сви листићи чаја због центрифугалне силе одлазе ка зиду шољице. Због трења са зидом шоље, брзина течности уз ивицу се смањи, чиме се смањује и динамички притисак, а статички се притисак повећа, па је сила на листиће чаја усмерена према средини где је мањи притисак. Тако се на средини дна чаше направи гомилица листића чаја.

Ова појава је парадокс у шољици чаја или Ајнштајнов чај.

Парадокс је објашњен 1926. године. Наиме, тада је Алберт Ајнштајн објавио свој чланак.

80 година касније инжењери из Мелбурна су конструисали прототип машине која ће смањити количину узорка крви за анализе холестерола и шећера у крви. Потребно је усавршавање уређаја и анализатор ће стати у џеп. За анализу ће бити потребне микроскопске количине крви. Нема више страха од великих епрувета и игала.

Ето чему служи физика и зашто је учимо.

Advertisements

Single Post Navigation

4 thoughts on “Шољица чаја?

  1. Повратни пинг: Напици у боји | Био-блог

  2. Повратни пинг: Шољица чаја? | Moja fizika

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: