Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Проклетство физичара

Пре неки дан сретох кумa. Наравно, физичарa. Након поздрава уследи кумово питање:

„Јеси ли гледао нову серију Шешир професора Косте Вујића?“

„Наравно“, одговорих.

„А јеси ли приметио …“

„Јесам“, прекидох кума „видео сам грешку у задатку.“

Невероватно.

Прича је о невероватном професору Кости Вујићу и разреду матураната Прве мушке гимназије који су похађали Михаило Петровић – Мика Алас, Јован Цвијић, Павле Поповић, Јаша Продановић и многи други знаменити људи који су обележили једну епоху, као академици, професори, министри, политичари… Људи испуњени неспутаном енергијом младости, разред за сва времена, разред за историју и понос!

Па да ли је могуће, да онај ко је правио сценарио (није ни важно ко је) није могао да ангажује стручног консултанта, који ће проверити решења постављених задатака. Мика Алас није то заслужио, као што ни данашњи професори нису заслужили да буду изврнути руглу, како у поменутој серији, филму.

zadatak

После те, одгледане сцене, и клечања професора математике који се мучио са погрешно решеним задатком нисам имао жељу да наставим гледање исмевања професора. Можда би поверовао да је заиста тако било да нисам читао књигу и гледао некада давно оргиналну драму са незаборавним Павлом Вујисићем у главној улози. Умерено и одмерено.

А нова верзија у складу са новим временом, нажалост.

Али није само у нашој кинематографији тако црно.

Погледајте шта се дешава у Холивуду и како нам сервирају нефизику.

Преузет део чланка Холивуд учи математику са http://www.politika.rs

Може се рећи да филмски мајстори, углавном, уважавају законе физике јер немају другог избора, али када се дочепају специјалних ефеката, нема краја извртању стварности.

У готово сваком акционом филму можете видети да је довољан судар и мало проливеног бензина да се аутомобил за трен претвори у буктињу. Згодно за подизање адреналина, али нема много везе са стварношћу: бензин неће експлодирати ако није помешан са око 93 одсто ваздуха!

Светлост, као што зна малтене свако дете, путује брже од звука. У „фабрици снова” то никако да схвате: на целулоидној траци гром не долази после муње, одигравају се истовремено. Догоди се ерупција вулкана, а експлозију чујете одмах, уместо са закашњењем. На бојном пољу видите и чујете прасак у исти мах без обзира на то колико су удаљени.

Филмаџије упорно терају гледаоце да поверују да је радиоактивност заразна и да се од тога светли у мраку. Одакле та замисао? Од Хомера Симпсона? Радиоактивност, дакле, није заразна. Уколико је неко изложен радиоактивним неутронима из атомског реактора постаће и сам нешто радиоактиван, али сигурно неће светлети у мраку.

У поплави новијих остварења с мноштвом борилачких вештина (од „Матрикса” до „Чарлијевих анђела”) можете видети девојку која ударцем ногом неког пошаље у други угао собе, а да сама није одлетела на супротну страну. Осим ако није ослоњена на зид или неку другу чврсту површину.

Нико се више не чуди када несрећни којот из цртаћа, вечно прогањајући птицу тркачицу, оде преко руба литице, остане да виси у ваздуху довољно дуго да тужно махне и онда падне у провалију. У стварности, аутобуси и аутомобили то нису у стању, ма колико снажно притиснули папучицу гаса. Чак и ако возите веома брзо, изгледи да сместа пропаднете прилично су велики.

Шта се догађа када гледате успорену сцену (slow-motion) у којој јунаци покушавају да, јурећим аутом, прескоче напуклину у мост. Често ћете их чути како вриште, али им се гласови не мењају. У стварности, ако два пута успорите покрет, учесталост свих звукова требало би да опадне за целу октаву. То значи да би жене звучале као мушкарци, а мушкарци каооперски певач који пева бас.

У филмовима гранате, обично, убијају само особу која се нађе изнад ње у трену распрскавања. У стварном животу то је друкчије – експлозија ће убити свакога ако се затекне довољно близу. Тане који искри новија је појава у специјалним ефектима, а служи томе да посматрачу верно дочара како се јунак за длаку извукао. У стварности искре ако гвожђем или неким другим чврстим металом стружете тврду површину зато што се комадићи ломљивих материјала загреју до усијања и разлете. Невоља је у томе што су меци, углавном, начињени од олова, густог и меког метала који се минимално таре јурећи кроз цев пиштоља. Јесте ли икад видели да из пиштоља искри када се пуца? Не.

Мајка свих научничких приговора филмовима чија се радња одвија у свемиру гласи: звук је треперење ваздуха. У свемиру нема ваздуха, стога ни звука. Не бисте чули астронаута ни да на сав глас виче само метар од вас. У филму „Ванземаљци” режисер је покушао да поправи ову заблуду, па су га најављивали реченицом: „У свемиру те нико не чује када вриштиш”

Станко Стојиљковић

објављено: 10/04/2010

Као допуну чланку обавезно прочитајте и коментар.

Single Post Navigation

4 thoughts on “Проклетство физичара

  1. Ја сам овоме посветио део часа!

  2. Синиша Д. Ћулафић on said:

    едит: ево и једног старог текста из „Галаксије“

    Холивуд против закона физике

    У једном од четири играна филма» Супермен « , главни јунак се хвалише да је борац за истину и противник кршења закона. Пажљивији посматрачи, мађутим , лако ће закључити да би он понекад могао да се боро и сам против себе , због властите склоности да игнорише (научну) истину и крши законе (физике) . Пошто је испала из хеликопптера који се , уместо да узлети , превалио преко руба облакодера дружбеница Лоис Лејн се неколико секунди пре него што је ударила у тло нашла у наручју Супермена. Када је у делићу секунде ухватио вољену девојку и зауставио се у ваздуху , јунак јој се мирно обратио : «Ништа не брините , ја вас држим !».»Да, али ко држи вас ?» , узвикнула је она, задржавајући и у том драматичном тренутку смисао за шалу.Питање је заправо наместу … али бисмо на њега добили одговор да је Супермен, као што му и име каже натчовек , па да нико не мора да га држи у ваздуху .Натчовек је то у стању и сам. Али са Лоис Лејн, зар не , ствари стоје мало другачије .Она, наиме , није супердевојка него сасвим обична жена .Када би је Суперман стварно зграбио и тренутно зауставио док пада са облакодера, она би у његовим рукама, у ствари , нашла тренутну смрт .Између ужасног удара у плочник или Суперменове челичне руке , нема у принципу никакве разлике .Овде , наравно , важи закон гравитације : уколико тело пада дуже , утолико пада брже и у случају наглог заустављања последице су страшне.
    Необична способност Спермена да лети (као пројектил) противна је једном од три Њутнова закона кретања.Присетимо се принципа кретања ракете .Када гас сагорева у затвореном простору, он врши пртисак на све стране подједнако.Ако се на једниј страни направи отвор , сагоревајући гас силовитом брзином избија крооз њега у том правцу (акција), а ракета добија убрзање у супротном (реакција).Супермен , међутим нема никакав погонски систем, а још мање не троши гориво , па ипак лети брже од ракета.
    Заиста идеално решење : летење ни на шта.

    У једној од сцена Супермен дочекуе на руке аутобус који се сурвао са чувеног моста «Голден Гејт» у заливу Сан Франциско и враћа га на мост.Чак и ако прихватимодаје могуће то што није , тојестдаје Супермен у стању то да уради зато што је натчовек, аугобус ипак није никакав супераутобус.Пад возила са тако великом масом и тако великим убрзањем створио би тако велику силу на малој површини длановима Супермана да је никакав материјал не би издржао Једноставно , Суперменове руке би пробиле метал и овај јунак стрипа и филма би прошао кроз аутобус .
    Попут многих других филмова науку игнорише и Кинг КонпЏиновски горила има, наима,исте пропорције као иобични горила,алије 16 путавишиЛошто је 16 пута виши , он је и 16 пута шири и 16 пута дебљи , па би Кинг Конг био и 16х 16х 16 (4096) пута тежи . Али ,његове костису само 16×16 (256)путајаче (поштојачина зависи од ширине и дебљине , а не од висине или дужине ).Да би могле да издрже његову тежину кости Кинг Конга морале би да буду далеко дебље:Ову научну чињеницу згодно илуструје поређење ногу код комарца и код слона .Ноге ов адва створења се драстично разликују , зато што се природа разуме у пропорције .Кинг Конг би морао да буде знатно шири да би располагао јачим костима, у противном срушио би са на тло колико је дуг и никада се више не би померио. У Звезданим ратовима, у динамичним сценама борбе у ваздуху гледалац гледа и слуша сцене борбе у свемиру и одјеке експлозија.Како се звук шири?Када човек удари по жици виолине њено треперење се преноси на суседне молекуле ваздуха, са ових не друге и тако редом док звук не стигне до нашег уха. Да нема ваздуха треперење жице виолине не би могло да се чује као звук.У васиони као што знамо нема ваздуха, тако да звук нема кроз шта да се преноси па експлозије не могу да се чују.Али каква би то била свемирска борба у којој бисте имали утисак да гледате неми филм ?
    Исти филм обилује васионским сценама ратовања уз помоћ ласерских зрака и снопова.Не смемо, међутим зааборавити даје ласерска светлост усмерена и даје не можемо видети осим ако је окренута право у наче очи.У свемиру, наиме , нема молекула ваздуха од којих би се у извесној мери зрак распршивао и стизао до наших очију када га гледамо са стране.Кад је о ваздуху реч , у овом филму , припадници побуњеник аводе борбу у летелицама веома налик на млазни авион , којима се приликом маневрисања крила нагињу : у свемиру закретање крила, разуме се нема никакву сврху јер недостаје притисак ваздуха који би изазвао промену правца.
    Научно фантастични филмови , али и авантуристички крше законе физике много чешће него што би то могло да изгледа .У највећем броју случајев аради се о омашкама које само стручњаци могу да примете , док се у неким појављују и недопустиве грешке које види и обична публика .
    У филму Огимачи изгубљеног ковчега, у уводниј сцени Индијана Џонс покушава да са камене гробнице покупи златног идола: пошто га је брзим покретима заменио кесицом пуном камења, Индијана је у трку понео кип према излазу носећи га лежерно , као да је по среди , на пример , ананас.Један педантни физичар из Дакоте израчунао је да је идол био висок око 35 цм , та да би морао имати масу од најмање 30 кг.Иако је Индијана јунак без мане , брзо трчање са толиким теретом у руцу напросто није могуће.

    Један проучавалац односа науке и научне фантастике испричао је догодовштину са филмом у коме главну улогу има једна подморница.У кључној сцени филма подморница пролази испод северног пола .У том тренутку лед изнад ње почиње да пуца и велики комади леда падају на подморницу и тону на дно мора .Научник је наравно праснуо у смех због те глупости: лед је као што знамо , лакши од воде и остаје на њеној површини .
    У једној од сценатв серије Марсовске хронике рађене по познатом роману Реја Бредберија, насељеници на црвеној планети ћаскају са земљом као да разговарају телефоном .С обзиром даје најмање растојање измећу Земље и Марса 58,4 милиона километера разговор посредством радио таласа који се креће брзином светлости био би прилично спор.Потребно је наиме више од 3 минута да они стигну са једне планете на другу : између постављања питања и пријема одговора протекло би дакле око 7 мин. Имајући ваљда у виду да би гледаоцима такав разговор био досадан , аутори серије су занемарили научне чињенице и везу учинили тренутном. За разлику од оваквих филмова у којима се наука игнорише намерно или случајно из незнања, данас има све више дела у којима се научне истине поштују чак и кад су у питању врхунски домети маште . У филму «Одисеја 2010» на пример , када се радња дешава у близини Јупитера и његовог сателита Европе , мајстор специјалних ефеката Ричард Едлунд је уз помоћ великог броја снимака са васионских сонди Војаџер и компјугера створио тако савршене симулације да гледалац добија утисак као да се налази на лицу места.

    Научна истина, као што видимо не смета уверљивости филма него јој помаже , не одузимајући ништа имагинацији и фантазији .
    Истина је, као што би рекаоБајрон , увек чудна – чуднија од измшиљотине!

  3. Danijela on said:

    Odličan komentar

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: