Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Archive for the category “Анегдоте o …”

Божић, Тесла и струја

bozicНа данашњи дан 1943. године умро је Никола Тесла.

Свети владика Николај и Никола Тесла
Свети владика Николај (Велимировић) био је пријатељ Николе Тесле. Звали су се имењацима. Позове једном Никола Тесла владику Николаја да га посети у лабораторији.
Дочекао га је лепо – чим је отворио врата, хиљаду неких точкова ставио је у покрет.
– Имењаче, шта ти то уради? Каква је то сила? – питао га је владика Николај.
– Имењаче ти си школован човек, ваљда знаш шта је то? – одговори Тесла.
– Шта је то?
– Струја, имењаче!
– Кад си тако велики стручњак за струју, реци ми да ли ће твоја наука открити начин да се та сила струје види голим оком.
– Никада – каже Тесла – док је света и века.
– Па што онда народ тражи Бога да види? Сила постоји и кад се не види – на то ће Свети владика Николај.

 

Петак поподне у Бранку

Кад мало боље размислим најопуштенији део радне недеље. У школу сам стигао мало раније, одлично расположен, јер је сутра субота. Као и увек, када стигнем раније у школу, залепио сам се за рачунар и уместо да као и увек одем на ФБ пустио сам следећу песму.

Песма је учинила да лепо расположен одем на трећи час код осмака. Почео сам са причом о брзини светлости и њеној вредности у вакууму. „Станите. Ха! Професоре, погрешили сте. Написали сте два у“, зачух глас из треће клупе. Окренух се и видех осмех на лицу ученика који ми је нашао грешку у предавању. Тек што сам заустио да му кажем да није грешка, неколико ученика ме је предухитрило. Било ми је симпатично његово прекидање и почастио сам одељење чувеним објашњењем зашто вакуум има два у:

Порекло речи је латинско, а ми смо је преузели са два уу. У енглеском језику vacuum значи усисавати, а усисивач када ради се чује вакууууууууууууууууууууум, зар не?

Четврти час, опет осмаци и опет светлост. У једном тренутку поглед ми одлута кроз прозор и на небу угледах дугу. „Сви на прозор два минута + дозвољено сликање“, јер су се на небу јасно виделе и примарна и секундарна дуга.

Fotografija0370

Е, зато волим петак поподне!

im-not-just-a-teacher

Исто решење

Пре неки дан поставио сам шестацима у оквиру припреме за проверу из Притиска следећи задатак

Коцка ивице а=30cm направљена од дрвета густине ρ=800kg/mлежи на хоризонталној подлози. Одредити притисак коцке на подлогу.

После минут два долази до мене ученик са тачном бројном вредношћу 2400Pa. Погледам како је дошао до решења и видим да је погрешио. Урадим ја задатак на табли.

Учениково решење:

p=ρGh=800kg/m3·10N/kg·0,3m=2400Pa

Моје решење:

S=a·a=0,09m2

V=a·a·a=0,027m3

m=ρ·V=800kg/m3·0,027m3=21,6kg

Q=m·G=21,6kg·10N/kg=216N

p=Q/S=216N/0,09m2=2400Pa

Али ја сам урадио на бржи начин.

Да, али не и тачно. Тражили смо притисак чврстог тела, а не хидростатички притисак. Може да се добије твоје решење, али сређивањем једначина на следећи начин:

p=Q/S=m·G/S=ρ·V·G/S=ρ·a·a·a·G/a·a=ρ·a·G=800kg/m3·0,3m·10N/kg=2400Pa

Значи мени је тачно.

Није, јер проверавам и поступак, а не само бројне вредности (као на комбинованом тесту).

Можда сам старомодан што нисам признао задатак као тачан, али сам такав.

isto

Постоји ли зло

Једног дана професор на факултету је одлучио да са студентима започне расправу.

Питао је: “Да ли је Бог створио све што постоји?”

Студенти су у глас рекли да јесте.

“Баш све?”, питао је професор.

“Да, све.”, био је одговор студената.

“У том случају, створио је и зло, зар не? Јер, зло постоји.”, рекао је професор.

Студенти су заћутали, нису имали одговор на то питање.Професор је био одушевљен јер је показао да је вера само мит.

Одједном, један студент је подигао руку и питао:

“Могу ли ја нешто Вас да питам, професоре?”

“Наравно”, одговорио је професор.

“Да ли постоји хладноћа?”

“Наравно, колега. Зар никад нисте осетили хладноћу?”

“Заправо, професоре, хладноћа не постоји! Према ономе што смо учили из физике, хладноћа је одсуство топлоте. Може се само посматрати да ли објекат има и да ли предаје енергију и своју топлоту на друге објекте.
Без топлоте, предмети су инертни, не реагују. Значи хладноћа не постоји. Ми смо створили термин ХЛАДНО да бисмо објаснили одсуство топлоте.”

“А тама?”, наставио је студент.

“Она исто постоји.”, рекао је професор.

“Опет грешите, господине. Тама је потпуно одсуство светлости. Можемо проучавати светлост и осветљење, али не и таму. Николсова призма показује мноштво различитих боја на које се светлост разлаже у
зависности од таласне дужине. ТАМА је термин који смо ми створили да
објаснимо потпуно одсуство светлости.”

И коначно, студент је питао:”А зло, професоре, да ли постоји зло?”

Професор је ћутао.

Студент је наставио:”Бог није створио зло! Зло је одсуство Бога у човековом срцу, оно је одсуство љубави, човечности и вере. Љубав и вера су као топлота и светлост. Они постоје. Њихово одсуство доводи до зла.”

Професор је остао нем.

Кажу да се студент звао Алберт Ајнштајн.

38d3b0be1d6950cd3261fb7ffdc91be8

О Сими или после 7 година

Скоро сваке године испричам ђацима анегдоту о Сими.

2006. године почео сам да радим у Бранку. Нова школа, нова деца и нови изазови. Прва контролна вежба код седмака (равномерно променљиво праволинијско кретање) и ужасно велики број јединица.

Стандардни ученички разлози:

никад нисмо радили задатке,

не знамо математику,

ништа нам није јасно.

И њихова велика молба: „Може ли на контролном да буде само теорија?“ Обећао сам такав контролни и тешком муком га саставио. Једна од група изгледала је овако.

1.

Јединица силе, 1N, је:

а) сила коју телу масе 1g даје убрзање 1m/s2,

б) сила коју телу масе 1g даје брзина 1m/s,

в) сила коју телу масе 1kg даје убрзање 1m/s2,

г) сила коју телу масе 1kg даје брзина 1m/s

2.

Други Њутнов закон зове се:

а) закон акције и реакције, б) закон инерције,

в) закон гравитације, г) закон силе

3.

Ако је сила реакције магнетна сила, сила реакције може бити:

а) магнетна сила, б) електрична сила,

в) гравитациона сила, г) било која од наведених сила

4.

По Другом Њутновом закону маса тела директно је сразмерна:

а) сили, б) убрзању, в) брзини, г) пређеном путу

5.

По Другом Њутновом закону сила је директно сразмерна

___________________________

6.

Различити полови магнета се: а) одбијају, б) привлаче

7.

Ако се сила смањи два пута при непромењеној маси тела убрзање тела је:

а) два пута мање, б) два пута веће, в) непромењено

8.

Сила има свој (заокружи све тачне одговоре):

а) правац, б) циљ, в) интезитет

9.

Јединица за тежину тела је:

а) килограм, б) њутн, в) килоњутн, г) маса

10.

Сила је:

а) основна физичка величина,

б) изведена физичка величина,

в) допунска физичка величина

1

Израда контролног је трајала 15 минута. После 20 минута сам почео да скупљам радове и застао код једног ученика. Заокружио је само 3 понуђена одговора (било их је 9 са заокруживањем).

Симо, зашто ниси заокружио још неки одговор?„, упитах га.

Нисам стигао!„, помало љутито је одговорио.

Изненађен одговором само сам рекао: „Али само треба да се заокружи.

Пролазиле су године и смењивале се генерације, мењали задаци. Никада више нисам дао контролни само са теоријом. Увек је ту пар питања и неколико задатака.

2

Пре пар дана колега „нефизичар“ је случајно погледао моју проверу и констатовао: „Ниси дао добар налог за израду задатка! Мора да напишеш заокружи слово испред тачног тврђења.“ Сетио сам се Симе, али сам помислио: „Ма дај, није ваљда да морам тако очигледне ствари да пишем. То се није радило када сам ја био ђак.

Те вечери сам мом сину рекао да стави прљави веш на машину за веш (на њој се налази корпа са прљавим вешом). Када сам ушао у купатило веш је био на машини, наравно, поред корпе. Опет сам се сетио Симе.

И коначно после 7 година сам схватио и прихватио: „Морам да изменим моја питања и задатке и да дам добар налог за њихову израду ма колико то мени било очигледно.

Симо, извини.

И то је био Ајнштајн

Ајнштајн никада није носио чарапе.

WM_Einstein-Frail-Alone

Ајнштајнови родитељи су мислили да је ретардиран, јер је развио свој говор тек са пуне три године.

1944. године понудио је свој рукопис о специјалној теорији релативности на аукцији и зарадио 6000000 долара које је донирао за ратне активности.

1952. године Ајнштајну је понуђено да буде председник Израела. Одбио је због старости и болести.

einstein-money

Ајнштајнијум је редак радиоактивни елемент добио име по Ајнштајну.

Умро је 18. маја 1955. године. Истог дана је кремиран и пепео му је расут на непознатој локацији.

Погледајте Анегдоте о Ајнштајну

И то је био Њутн

Сер Исак Њутн (1642 – 1727), је енглески физичар, математичар и астроном, један од највећих научника човечанства.

Њутн о васкрсењу мртвих 

Једном су запитали Њутна: “Како је могуће да тела мртвих, одавно распаднута, поново постану тела својих душа?”

На то је научник помешао гвоздене опиљке са земљом и упитао своје саговорнике: “Ко може да издвоји из прашине и састави ове гвоздене опиљке?”

Одговор није добио.

Онда је Њутн узео магнет и принео га мешавини. Настало је комешање честица. Опиљци гвожђа почели су се хватати за магнет и једни за друге.

У прашини није остало ни молекула гвожђа.

Тада Њутн рече присутнима: “Онај, који је оволику силу дао мртвом камену, зар Он не може дати такву моћ нашим душама када буде требало да се обуку у своја прослављена тела.”

прев. А. Черњенко

Њутнов најкраћи говор

Исак Њутн је за научне заслуге добио звање лорда. Он је пуних двадесет шест година присуствао седницама у Дому лордова. Тако једном велики физичар затражи реч, што је присутне прилично изненадило.
– Господо – свечано се обрати он присутнима, – ако немате ништа против, ја бих замолио да се затвори прозор. Врло је хладно, а ја се бојим прехладе.
-И он достојанствено седе на своје место

newtonapple

 

Анегдоте о физичарима за време Стаљина

Када је Берија затражио од свог шефа да забрани једну конференцију нуклеарних физичара, Стаљин му је одговорио: „Слушај, Лаврентиј, остави физичаре на миру. Они за сада раде посао. Касније увек можемо да их стрељамо.“

Кратка прича о младом научнику у СССР-у који није хтео да ради за Партију.
Средином двадесетог века живео у Русији један млади перспективни физичар, веома познат у свету по својим новим теоријама. Једног дана, након његовог предавања, појави се пред њим човек из Партије, и каже му: „Видите, друже, ви сте познат човек, па мислимо да нам можете помоћи, ако би хтели да у следећем вашем раду споменете да вам је помогла Партија, у духу прогресивне идеје нашег великог друштва.“ Но физичар се није хтео бавити и мешати у политику и рече човеку из Партије: „Молим вас, немојте се љутити, али стварно не желим да се мешам у политику, немојте то да тражите.“, „Јесте ли сигурни.“ рече му човек из Партије, а јадан физичар несвестан ситуације рече, „Јесам!“ Након што је човек из Партије отишао, он схвати коју је глупост учинио и схвати да му нема спаса, те да ће убрзо завршити у Сибиру.

И тако он заврши у Сибиру, али како је требало некако преживети, почне се бавити цепањем дрва. Тако цепа он дрва један дан и наиђе једна млада госпођица те га упита: „Друже, ви овако изгледате као да нисте писмени, па ако желите можете доћи у нашу вечерњу школу, кратки курс за описмењавање.“, „Може.“ рече физичар, не желећи да тера мак на конац, јер су поред госпођице била два младића из војне базе са Калашњиковима у рукама. Дође физичар на курс те вечери, и та млада госпођица да задатак: „Имамо штап дужине 30 метара и стају дугу 20 метара. Колико је потребно одрезати од штапа да би стао у стају?“ Напише госпођица решење 10 метара, но физичар се сети мало релативистике и рече, „Штап можемо ставити у стају и без резања.“, но госпођица рече, „Немојте, друже да причате глупости.“, но физичар упорно настави , „Дајте ми да вам докажем.“, и госпођица са подругљивим подсмехом пристаде. И распише се физичар, и пише, и пише, и пише, и схвати да је негде погрешио, те гледа у таблу десет минута, док му се из задњег реда јави један осуђеник, који је исто дошао на часове описмењавања: „Друже, у трећем реду сте заборавили релативистички члан.

Анегдота о чигри или …

Пре неколико дана угледах слику два физичара како опчињени посматрају чигру која се креће. За нове генерације чигра то је као бејблејд само не може да те повреди.

Ево слике.

На слици су Волфганг Паули и Нилс Бор, истакнути физичари, али ово није анегдота о њима.

Давне 1989. године на првој години факултета професор Јарослав Лабат је држао предавање из Механике и термофизике. Причао нам је о угаоној брзини и ротационом кретању и дотаче се на горњој слици приказане чигре. Лепо је нацртао и објаснио зашто се она окрене, а ми смо му веровали.

Када је завршио причу о чигри (код које се центар масе не поклапа са геометријским центром масе сфере што проузрокује да се оса симетрије лагано удаљава од осе ротације и изазива окретање чигре), један студент (Саша Милошевић) подиже руку и у њој чигру. Након пар секунди чигра се вртела на катедри, а професор и студент гледали своју играчку.

Погледајте и ви ту „старомодну играчку“

па реците да физика није игра и забава.

Физика слова „Ћ“ или анегдота о Марку Вукобрату Јарићу

Када ме неко дете пита која је ознака за силу или неку другу опште познату, или би барем требала да буде позната, физичку величину често, у шали, кажем неко наше слово ш, ж или ћ. Ђаци, на срећу већи број ученика у одељењу се насмеје.

Да видимо, има ли наших слова у физици?

Да ли је то слово „Ћ“?

Планкова константа (означаве се са h) је физичка константа која се користи за описивање величине кванта. Има централну улогу у квантној механици, а добила је име по Планку који ју је увео приликом израчунавања зрачења црног тела. Често се користи и редукована Планкова константа (позната и као Диракова константа, означава се са \hbar, а чита „аш“, „h-прецртано“, „h са цртом“, или понекад, код српских физичара, у шаљивом смислу „ћ“)

Вредност Диракове константе:

\hbar\ \stackrel{\mathrm{def}}{=}\ \frac{h}{2\pi} = \,\,\, 1,054\ 571\ 68(18)\times10^{-34}\ \mbox{J}\cdot\mbox{s} \,\,\, = \,\,\, 6,582\ 119\ 15(56) \times10^{-16}\ \mbox{eV}\cdot\mbox{s}

Значи нема „Ћ“ у физици. Али да буде упамћено потрудио се један наш, нажалост рано преминули физичар.

Марко Вукобрат Јарић је инсистирао да се на свим званичним списима, било научним, било интервјуима, његово име пише са исправном, српском фонетиком, односно са видним словом „ћ“ у презимену (уобичајена пракса у САД је да се имена која се завршавају са „ћ“ пишу са латиничним словом „ц“ на крају, односно Jarić=Jaric). Због својих активности је у српским круговима у САД прозван и „1301 каплар“.

Више о њему у Календару физике (17.март)

Прича о барометру или још једна анегдота о Бору

Британац сер Ернест Радерфорд, председник Краљевске академије и добитник Нобелове награде за физику, волео је да прича ову догодовштину. Поучна је из више разлога…

Пре извесног времена позвао ме је колега. Спремао се да неком студенту да нулу за његов одговор на једно питање из физике док је студент, напротив, захтевао највишу оцену! Испитивач и студент сложили су се да се доведе, и пресуди, неко трећи и ја сам био изабран.
Прочитао сам испитно питање које је гласило: показати како је могуће одредити висину неке велике зграде помоћу барометра.
Студентов одговор је гласио: „Однећу барометар на врх зграде, везаћу га за дугачки конопац, спустићу га до тротоара, а затим ћу га поново подићи. Измерићу дужину канапа. Дужина канапа је висина зграде.“
Студент је заиста имао добар разлог за високу оцену с обзиром да је дао потпун и тачан одговор! С друге стране, кад би добио високу оцену из физике, то би значило својеврсно признање у овој области, што његов одговор није потврђивао!
Предложио сам да студент још једанпут покуша. Дао сам студенту шест минута да реши задатак, уз упозорење да његов одговор мора да покаже бар неко знање из физике! При крају петог минута студент још ништа није записао. Питао сам га да ли жели да одустане, али ми је он одговорио да има много одговора за тај проблем: управо је размишљао о најбољем решењу. Извинио сам се што га прекидам и замолио га да настави.
У следећем минуту он је написао свој одговор који је гласио: „Однеси барометар на врх зграде и нагни се преко ивице крова. Испусти барометар, а штоперицом мери време док не тресне о тротоар. Тада, користећи формулу gt²/2, израчунати висину зграде!“
У том тренутку питао сам колегу да ли сад он одустаје од давања лоше оцене! Он се сложио и дао студенту скоро највишу оцену.
Док сам напуштао канцеларију колеге, сетио сам се да ми је студент рекао да има још много решења за тај проблем, па сам га питао: „Која су?“
„Па“, рече студент, „постоји много начина да се одреди висина зграде уз помоћ барометра. На пример, можете изнети барометар напоље, под претпоставком да је сунчан дан, измерити висину барометра, затим дужину његове сенке, дужину сенке зграде и онда обичном пропорцијом, уз помоћ Талесове теореме, израчунати висину зграде!“
„Сјајно!“ рекао сам, „а остали начини?“
„Да“, рекао ми је студент, „постоји један основни метод мерења који ће вам се сигурно допасти. По овом методу, узмете барометар са собом и почнете да се пењете уз степенице. Претходно, на зиду направите црту да означите дужину барометра. Затим, како се пењете, маркирате стално дужину барометра. Тако ћете добити висину зграде у јединицама дужине барометра!“
“Веома директан метод!“ рекао сам.
„Наравно, а ако желите мало умнији метод, можете везати барометар за крај опруге, заљуљате га као клатно и затим одредите вредност гравитационе константе г на нивоу улице, а онда на врху зграде. Из разлике за гравитациону константу г може се, у принципу, израчунати висина зграде!“
„Такође, користећи исти принцип, можете однети барометар на врх зграде, везати га за дугачак канап, спустити га до самог тротоара и тада га заљуљати. Тада можете израчунати висину зграде према периоду прецесије!“
„На крају“, закључио је студент, „постоје и многи други начини да решите проблем, Вероватно најбољи је да понесете барометар у приземље и да покуцате на врата настојника зграде. Када вам настојник отвори врата, ви треба само да кажете: Господине настојниче, ово је диван барометар! Ако ми кажете колика је висина зграде, поклонићу вам га!“
У том тренутку нисам могао да издржим и питао сам студента да ли заиста не зна уобичајени одговор на овај проблем.
Признао ми је да га зна, али ми је рекао да је сит асистената и предавача на факултету који покушавају да му наметну свој начин мишљења.

Студент се звао Нилс Бор. Докторирао је 1911. године, у 26-тој години живота и као пост-докторант наставио учење физике код Радерфорда, после чијих предавања је поставио свој модел атома, 1913. године. Добитник је Нобелове награде за физику 1922. године. Један је од оснивача модерне атомске физике.

Анегдоте о Бунзену

Анегдоту је пронашла Анђела Кресовић

Роберт Вилхелм Бунзен, проналазач Бунзенове лампе и Густав Роберт Кирхоф, један од највећих физичара свог времена, шетали су једном по дворишту Универзитета у Хајделбергу. Када су пролазили поред једне металне кугле постављене на ниском каменом постољу, Бунзен је случајно прешао руком преко њене посребрене површине и – стао од изненађења!
– Густаве! – викнуо је. – Опипај је и ти. Она страна кугле која је у сенци веома је топла, готово врела, док је друга, иако окренута према сунцу потпуно хладна.
Два научника упустила су се у живу дискусију око тог физичког феномена. Мислили су да су сасвим случајно наишли на један нов, дотад неоткривен Закон о светлости и топлоти?
Њихову дискусију прекинуо је баштован који је прошао поред кугле и окренуо је. Приметивши да се професори посматрају разрогаченим очима, рече им:
– Увек окренем ову куглу кад прођем поред ње да јој се од сунца једна страна сувише не би прегрејала.

Анегдоте о Бору

Анегдоту је пронашла Анђела Кресовић

Колега физичар улази код Нилса Бора и угледа потковицу изнад његовог стола. „Па зар је могуће да ви као научник верујете да потковица доноси срећу?“ Бор мирно одговори:
„Наравно да не верујем у те глупости! Али верујем да потковица доноси срећу онима који не верују у то. „

Анегдоте о античким филозофима

Анегдоту је пронашла Милица Петровић

Грчки филозоф Талес (625 – 547. п. н. е) између осталог, је предвидео помрачење Сунца које се догодило 584. године пре нове ере, измерио је висину пирамида помоћу дужине њихове сенке, а доказао је и неколико геометријских теорема, а једна се и данас назива по њему. Једном приликом је гледајући више у звездано небо него куда је ходао, прича се, упао у јаму. На његове позиве за помоћ одговорила је једна старица која се ту затекла и тада га посаветовала: „Ти не видиш ни куда ходаш, а хоћеш да сазнаш шта се на небу дешава!“

Анегдоту је пронашла Милица Петровић

Аристотел (384 – 322. пне), грчки филозоф који је подржавао Емпедоклеово учење да је свет састављен од четири елемента: ватре, воде, земље и ваздуха, прославио се закључком да је Земља округла. Он је такође био и учитељ Александра Великог. Како је често на питања одговарао да не зна одговор, људи су се питали за шта га онда краљ плаћа. Аристотел би одговарао: „Краљ ме плаћа само за оно што знам. Када би ме плаћао и за оно што не знам, читава његова ризница не би била довољна за то.“

Једном приликом Аристотелу је сугерисано да има људи који га иза леђа оговарају. На то је одговорио како му не смета да га оговарају док није присутан, и да га тада ништа од тога не боли, па да чак и могу да га изударају када није ту.

Анегдоту је послао Александар Тодосијевић, професор историје у ОШ „Бранко Радичевић“, Батајница

Архимед је најпознатији антички математичар, физичар и астроном. Живео је у Сиракузи на Сицилији у III веку пре н.е. Помагао је свом родном граду Сиракузи приликом опсаде Римљана у Првом пунском рату, тако што је конструисао катапулт и обнављао порушене зидине града. Када су Римљани након двогодишње опсаде заузели град, затекли су га у врту како на песку решава неки геометријски проблем са круговима. Архимеда је убио римски војник, а последње речи су му биле „Не дирајте моје кругове“.
Архимед је убијен супротно наређењу римског конзула. Римски војник смaтрао је да Архимедове речи вређају славу победника.

Анегдоте о Паскалу

Анегдоту је пронашла Милица Петровић

Француски математичар, физичар и филозоф Блез Паскал (1623 – 1662) имао је оца са чудним погледом на образовање. Одлучио је да сам подучава сина, а није му дао да учи математику све до 15. године. Сва литература из математике била је склоњена из њихове куће. Тек када је био сигуран у огроман синовљев таленат, дозволио му је да стиче математичко образовање. Касније је Паскал конструисао машину која је вршила четири основне математичке операције, изумео је хидрауличну пресу, а у његову част је јединица за притисак названа паскал (Pa).

Паскал је добро познавао особине течности и гасова и волео је да експериментише пред публиком. Једном је напунио водом буре од 300 литара. Затворио га је и на поклопцу направио отвор величине 1 цм2. Кроз тај отвор провукао је цев дугачку више од 10 метара. Када је цев напунио водом, буре се распало услед великог притиска.

Анегдоту је пронашао Марко Црномарковић

Физичар Паскал се вратио касно кући једне ноћи и када је зазвонио на врата поспани слуга га није препознао. Слуга упита познатог научника:
– Кога тражите, господине?
Расејани Паскал одговори:
– Господина Паскала…
– Извините, није код куће.

 

Анегдоте о Њутну

Анегдоту је пронашао Душан Ноговић

Батине су иза Раја…
Исак Њутн (1643-1727) познати енглески физичар, математичар и астроном, познат је по анегдоти да му је пад јабуке на главу дао идеју за теорију гравитације, али не само по њој. Као одговор на питање како је, иако на почетку лош ђак, успео да се поправи у школи, Њунт је одговорио: „У почетку сам био један од најгорих у разреду. Али када ме је један од ученика издеветао, мислећи да као најбољи ђак на то има право, одлучио сам да му се осветим и – прионуо сам на књигу и убрзо постао први ђак у одељењу“. Њутн је због свог доприноса науци и постављања закона опште гравитације и основних закона механике, добио јединицу за јачину силе (њутн- ознака N). Творац је и диференцијалног и интегралног рачуна.

Анегдоте о Томпсону

Анегдоту је пронашао Марко Црномарковић

Познати енглески физичар Томсон био је једном принуђен да одложи своје предавање, па је написао на табли: “Professor Thomson will not meet his classes today” (Професор Томсон се неће данас срести са својим ученицима). Ученици су решили да се нашале са својим професором па су изоставили слово “c” из речи “classes”. На табли је остала реченица: “Professor Thomson will not meet his lasses today” (Професор Томсон се неће данас срести са својим пријатељицама). Следећег дана Томсон се није збунио већ је избрисао слово “l” из речи “lasses”. Сада је на табли настала нова реченица:
“Professor Thomson will not meet his asses today” (Професор Томсон се неће данас срести са својим магарцима).

Анегдоте о Лапласу

Анегдоту је пронашао Никола Јосимовић

Француски астроном, физичар и математичар Пјер-Симон Лаплас (1749 – 1827) је често у својим радовима користио фразу „као што је очигледно“. Једном приликом преводилац његових дела је констатовао како су му кад
год је наишао на Лапласово „као што је очигледно“, били потребни сати мукотрпног рада да би схватио о чему се ту ради. Употребу ове фразе разјаснио је једном приликом, Лапласов помоћник. Док је велики научник припремао за штампу своје чувено дело „Небеска механика“, Лаплас ни сам често није могао да схвати на који начин је некада долазио до добијеног решења. А када би долазио до задовољавајућег закључка, радосно би уметао своју фразу.

Анегдоту је пронашао Душан Ноговић

Лаплас се приликом избора у Француској академији наука, показао као велики дипломата. Сви су били заинтересовани да сазнају за кога ће се од два кандидата на тајном гласању одлучити. Он је узео два гласачка листића испунио их, ставио у свој шешир, и пред свима извукао један и ставио у гласачку кутију. Један од његових суседа је касније прокоментарисао како је видео да је на оба листића написао исто име – име особе коју је подржавао.

Анегдоте о Павлу Савићу

Анегдоту је пронашао Душан Ноговић

Српски научник Павле Савић (1909 – 1994) проучавао је област нуклеарне физике, физике високих притисака и ниских температура. Добио је Златну медаљу Ломоносова, највеће руско научно признање.

Док је био ђак, добио је примедбу од професора српског језика да на писменом задатку није користио цитате, уз коментар да се без цитата не види да ишта чита. На следећем писменом задатку Павле је цитирао славног кинеског филозофа Ван Фу Џија. Добио је одличну оцену и похвалу што је тако брзо прихватио савет. Само најближи његови другови знали су да поменути славни филозоф не постоји.

Анегдоте о Пупину

Анегдоту је пронашао Душан Ноговић

Једном приликом Пупин је на поклон добио два ждрепца од пријатеља који је имао ергелу. Обучавао их је са великим умећем и задовољством, тако да су освајали много награда. Пупинов друг из студентских дана, изненађен што један професор наступа на изложби коња, му је прокоментарисао: „Ако ви овако обучавате и студенте, као што сте обучили коње, онда сте највећи професор у Америци.“ Пупин му је на то одговорио да би то било тачно само да не мора да ради истовремено са двеста, већ само са два студента.

Анегдоту је пронашао Станислав Ђукановић

Чудо професора Пупина

И, заиста није се изгубио, нити га је то занело, па чак ни онда када су га касније изабрали за разредног председника у трећој години академије, па ни када је, као познат и славан научник, једној госпођи у Норфолку, која је тврдила како је радио пријемник чудо рекао да је то сасвим просто и да се глас преноси најпре електриком па ваздухом па опет електриком. „Сасвим просто, као да ми бацамо јабуке једно другом из руке у руку!“
– То је за мене ипак велико чудо, наставила је Американка.
– Никакво чудо, као што и није никакво чудо ништа од онога што је човек смислио и конструисао.
– Да, тако ви научници увек: никакво чудо! – срдила се госпођа. Међутим, за мене је чудо и телефон и радио и све остало.
Тада је професор Пупин уздигао свој кажипрст руке и упитао је: „Шта је ово?“ Сви су се, па и радознала госпођа, изненадили овом питању, не знајући шта Пупин смера тиме.
– Ово је, јел,те, прст професора Михајла Пупина, закључио је. Ви кажете, радио је чудо. А ја вам кажем, да све железнице што даноноћно јуре са краја на крај овога континента, сви телеграфи, телефони, парни и електрични котлови, телескоп мога пријатеља Едисона, и све вештачке направе, као и сва наша цивилизација скупа, све то представља једну просту и детињску направу у сравњењу са органским саставом и конструкцијом једнога човечијега прста. Овај један прст веће је чудо, госпођо, од свега што су људи саздали у Америци до сада, а шта тек да кажемо о чуду целе васионе? Према томе, нисмо ми научници чудотворци него онај који је створио овај прст. А то је Господ Бог. Зато се у нашој православној цркви о Богојављењу тамо на плавом Дунаву пева једна песма која гласи: „Велики си Господе, и чудна су дела Твоја. Ти си Бог који једини твориш чудеса!“

Post Navigation