Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Archive for the category “Анегдоте o …”

Анегдоте о Тесли

Свети владика Николај и Никола Тесла
Свети владика Николај (Велимировић) био је пријатељ Николе Тесле. Звали су се имењацима. Позове једном Никола Тесла владику Николаја да га посети у лабораторији.
Дочекао га је лепо – чим је отворио врата, хиљаду неких точкова ставио је у покрет.
– Имењаче, шта ти то уради? Каква је то сила? – питао га је владика Николај.
– Имењаче ти си школован човек, ваљда знаш шта је то? – одговори Тесла.
– Шта је то?
– Струја, имењаче!
– Кад си тако велики стручњак за струју, реци ми да ли ће твоја наука открити начин да се та сила струје види голим оком.
– Никада – каже Тесла – док је света и века.
– Па што онда народ тражи Бога да види? Сила постоји и кад се не види – на то ће Свети владика Николај.

Одломак из књиге Николе Тесле Моји изуми, преузето са http://www.ask.rs (Антологија српске књижевности)

У вези са тим могу да испричам једну смешну причу. Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон (Thomas Edison), Едвард Џонсон (Edvard Н. Jonson), председник Едисонове компаније за осветљење, господин Бечелор (Batchelor), управник радова и ја ушли смо у мали ходник преко пута зграде 65 на Петој авенији где су се налазиле канцеларије компаније. Неко је предложио да један другоме погађамо тежину и мене су наговорили да први ”станем на вагу“. Едисон ме је свуда опипао и рекао: “Тесла је до у унцу тежак 152 фунте” и тачно је погодио. Имао сам без одеће 142 фунте, што сам до данас задржао. Шапнуо сам господину Џонсону: “Како је могуће да је Едисон готово тачно погодио моју тежину?” “Па” , рекао је тихим гласом, ”рећи ћу вам у поверењу али не смете никоме да кажете. Он је дуго времена радио у Чикагу у кланици где је свакодневно мерио на хиљаде свиња. Ето зато!“

Анегдоту је пронашао Станислав Ђукановић

Смисао за хумор
Једно краће време Тесла је радио у Централном телефонском бироу у Будимпешти. Почео је као цртач, али је убрзо испољио своје проналазачке способности, па је унапредио неке апарате и усавршио телефонско појачало. Теслине способности сагледао је и реално оценио Ференц Пушкаш, који је био руководилац одсека у поменутом поштанском бироу у Будимпешти. Стога је препоручио Тесли да се запосли у Паризу у Едисоновој компанији, тим пре јер је и Пушкашов брат Тивадар тамо већ радио. Тесла је прихватио предлог Пушкаша и упутио се у Париз. Сећајући се тих дана, он је писао: „Неколико дана након доласка у Париз лутао сам улицама посве збуњен новим призорима. Било је много неодољивих и привлачних ствари, тако да сам зараду нажалост страћио чим сам је примио“ Кад је једном стигао у Париз Ференц Пушкаш, при сусрету са Теслом, упитао га је како се сналази у новој средини. „Најтеже је последњих двадесет девет дана у месецу“, одговорио је тада Никола Тесла. И у многим другим приликама Тесла је умео да направи умесне досетке.

Анегдоту је пронашао Станислав Ђукановић

„Никад више“ – истрајност у читању Волтерових дела
Као студент обилазио је стално библиотеке, тражио у њима разне књиге, читао их и тако обогаћивао своје знање. Био је необично истрајан у читању сваког дела које би почео да цита. Догађало се да неко дело не би побудило инересовање код Тесле ни после двадесетак-тридесетак прочитаних страница. Али он не би одустајао од тога да дело прочита. Тако је једном почео да чита дела француског писца Волтера. Видећи да их има много, Тесла се просто запрепастио. По његовим речима, овај славни Француз написао је стотину великих књига, пијући дневно по седамдесет и две шољице црне кафе. Навикао да сваки посао изведе до краја, Тесла је, кад је већ почео да чита Вотерова дела, прочитао све књиге овог писца, од прве до последње. Али, иако је Волтер чувени писац, Тесли се ово читање није нарочито свидело. Кад је завршио са читањем, њему је лакнуло и тада је са задовољством рекао сам себи: „Никад више!“

Анегдоте о Ајнштајну

Анегдоту је пронашао Марко Црномарковић

Иако није био таленат за музику, Ајнштајн је волео да свира виолину са познатим оркестрима. Једном приликом, очито изнервиран Ајнштајновим погрешним бројањем тактова, диригент је викнуо: – Ајнштајне, научи да бројиш!

Анегдоту је пронашао Марко Црномарковић

За време Другог светског рата, против Ајнштајна је била подигнута велика кампања у Немачкој, што је резултирало изласком књиге „Сто научника против Ајнштајна“. Чувши то, Ајнштајн је рекао: „Зато што да нисам у праву, и један би био довољан“.

Анегдоту је пронашао Никола Јосимовић

Када су се једном приликом срели Алберт Ајнштајн и Чарли Чаплин почели су разговор о слави. У том разговору Ајнштајн је рекао Чаплину: „Ви сте популарни јер вас цели свет разуме. А ја сам славан зато што нико не разуме оно што говорим.“

Анегдоту је пронашао Душан Ноговић

Алберта Ајнштајна је једног дана посетио један од његових студената. „Питања на овогодишњем испиту су иста као и на прошлогодишњем!“, узвикну младић. „Да, али су ове године сви одговори различити.“, рече Ајнштајн.

Анегдоту је пронашао Душан Ноговић

Када је објављена књига Алберта Ајнштајна и Леополда Инфелда Еволуција физике, новинари Њујорк Тајмса су посетили Ајнштајна са молбом да им каже нешто о књизи. Одговор Ајнштајна је био телеграфски:  „Све што бих могао рећи о књизи, написано је у њој самој.“

Анегдоту је пронашао Никола Јосимовић

Алберта Ајнштајна су често питали да објасни генералну теорију релативности. “Ставите вашу руку на врелу ринглу, држите је један минут и изгледаће као цео сат, али ако седите с лепом девојком један сат то ће изгледати као минут. То је релативност”.

Анегдоту је пронашла Анђела Кресовић

Једном приликом, један студент је препознао Алберта Ајнштајна у возу и питао га:
„Извините професоре, да ли ће Њу Јорк стати код овог воза?“

Анегдоте о Амперу

Анегдоту је пронашао Велимир Марса Марсенић

Ампер – Мала и велика врата

Француски физичар Андре Мари Ампер је имао две мачке које је страшно волео, али постојао је проблем, оне нису могле пролазити кроз врата када су хтеле. Једнога дана Ампер је наручио код столара да му направи две рупе на вратима. „Забога за шта ће Вам две рупе на вратима?“ „Па већа рупа за већу мачку, а мања рупа за мању мачку“, рекао је Ампер.

Анегдоту је пронашао Дејан Крецуљ, професор физике и информатике из ОШ“Јован Јовановић Змај“ , Ковин

Ампер – Табла

Ампер је био расејани научник и у шетњи је размишљао о физици, кад одједном се пред љим створила табла. Извадио је креду из џепа и почео да пише, кад табла поче да се помера. Ампер брже за таблом, она све брже… Кад му је умакла видео је да је изводио формуле по нечијој кочији на коју је наишао у шетњи.

Тренутни резултати – анегдоте

Ноговић, Црномарковић 2+

Марсенић, Јосимовић, Петровић 1+

Анегдоте ће се објављивати једном дневно (по физичарима и допуњаваћу их), а резултати сређивати сваког дана.

Данас анегдоте о Амперу

Post Navigation