Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Archive for the category “Експерименти”

Ноћ истраживача 2014.

Преузето са http://nocistrazivaca.rs/

У потрази сте за квалитетним проводом петком увече? Придружите нам се у европској Ноћи истраживача у петак, 26.септембра и обезбедите себи сјајан провод са истраживачима!

Европска Ноћ истраживача се одржава сваке године широм Европе, чак и ван ње, као догађај који се истовремено организује у чак 300 градова последњег петка у септембру. Сви садржаји су бесплатни, што ће вам уштедети новац, а истовремено подстаћи ум и пружити сјајну забаву за петак вече. сазнајте више

Много је разлога да се залепите за науку, а још више је повода да одлепите на ингениозност наших научника! Зато смо за вас одабрали 21 најблиставијег великана науке из чијих су умова потекли највећи изуми, механизми, закључци и револуционарне мисли, без којих наш – веома савремени – живот не би био замислив. Погледајте

Advertisements

Шољица чаја?

Да. Увек.

Сви који ме познају знају да је то моје омиљено пиће и лети и зими. Овом причом Физика у Бранку одаје почаст мом омиљеном напитку.

green_tea_pot

Чај води порекло из Азије. Већ неколико хиљада година гаји се у Кини, а много касније почео је да се гаји и у другим деловима света. У Европу први чај стиже 1610. године бродовима једне холандске компаније. У Москви почињу да га упознају 1618. године, када је послужен цару Алексеју у кинеској амбасади. До краја XVIII века постаје доступан скоро свима.
Чајеви представљају мешавине уситњених или неуситњених биљних делова, а намењени су за унутрашњу и спољашњу употребу.

Али да овај чланак не оде у воде ботанике побринуо се Алберт Ајнштајн и Ајнштајнов чај тј. парадокс у шољици чаја.

Шта је то парадокс, реч коју често користимо, али парадоксално је да нисмо сигурни шта та реч значи. Погледајмо шта каже Википедија.

Парадокс (грч. παράδοξος, парадоксос = немогућ; пара- = супротан, докса = мишљење), је истинита тврдња, или група тврдњи, која води до контрадикције, или ситуације која пркоси интуицији. Овај појам се такође користи за очигледну контрадикцију која у ствари изражава не-двојну природу истине. Такође се користи да опише ситуације које су ироничне. Говори о томе да тврдње у њему у ствари нису све истините, или не могу обе, заједно, бити истините. Појам парадокса најбоље описује реченица „наизглед апсурдно, али ипак истинито.“

Парадокс даје снажан подстицај за размишљање. Он открива слабости наших способности да судимо, али и ограничења наших интелектуалних инструмената расуђивања.

Често су парадокси на темељу једноставних концепата довели до великог интелектуалног напретка. Понекад је то било питање откривања нових математичких правила, или откривања нових физичких закона како би се прихватили закључци који су у почетку били „очигледно неприхватљиви“.

Изведимо оглед са шољицом чаја.

У шољици помоћу штапића или кашичице завртимо воду с листићима чаја који су се претходно добро натопили и посматрамо шта ће се догодити када престанемо мешање. Интуитивно, очекујемо да ће сви листићи чаја бити на дну чаше уз ивицу шоље.
Али догађа се управо супротно.

Сви листићи чаја због центрифугалне силе одлазе ка зиду шољице. Због трења са зидом шоље, брзина течности уз ивицу се смањи, чиме се смањује и динамички притисак, а статички се притисак повећа, па је сила на листиће чаја усмерена према средини где је мањи притисак. Тако се на средини дна чаше направи гомилица листића чаја.

Ова појава је парадокс у шољици чаја или Ајнштајнов чај.

Парадокс је објашњен 1926. године. Наиме, тада је Алберт Ајнштајн објавио свој чланак.

80 година касније инжењери из Мелбурна су конструисали прототип машине која ће смањити количину узорка крви за анализе холестерола и шећера у крви. Потребно је усавршавање уређаја и анализатор ће стати у џеп. За анализу ће бити потребне микроскопске количине крви. Нема више страха од великих епрувета и игала.

Ето чему служи физика и зашто је учимо.

Меда показује Други Њутнов закон

Сви смо имали ту играчку као мали. Неки од нас се и даље не одвајају од својих меда. Меда је врло важна играчка у одрастању. Топли плишани меда је утеха за многе.

Некада је то био само Меда. Сада се ту „умешали“ и Вини Пу и Медведићи доброг срца.

Погледајте како можемо и даље да се играмо са медама и Другим Њутновим законом (Законом силе).

Меда делује различитим силама на исто тело. Када делује силом јачег интезитета тело добија већу брзину и прелази већи пут. Значи, јача сила и већа промена брзине тј. убрзање.

Убрзање тела одређене масе сразмерно је интезитету силе која на њега делује.

a~F

Меда делује истим силама на тела различитих маса.

Убрзања која добијају тела различитих маса под дејством једнаких сила обрнуто је сразмерна тим масама.

a~1/m

Оба ова закључка су обједињена у Закону силе:

Убрзање које при кретању добија једно тело сразмерно је интезитету силе која на њега делује, а обрнуто сразмерно маси тог тела.

a=F/m

Слике су урађене помоћу онлајн креатора стрипа на адреси http://www.toondoo.com/.

Ако волите стрипове, направите и ви свој стрип о некој физичкој појави. Пошаљите на fizikapress@gmail.com да заједно уживамо.

Деца су мали научници, зар не

 

Експерименти лагано „умиру“ захваљујући рачунарима и телевизији. Потрудимо се да не буде тако. Деца воле да експериментишу.

Овде преносим делове врло интересантног чланка са корисним саветима за родитеље и наставнике. Цео чланак са идејама можете погледати овде.

„Mala djeca imaju neodoljivu potrebu da istražuju i upoznaju svijet oko sebe. U njihovoj prirodi je da dodiruju, prevrću, okreću, sklapaju, rasklapaju i dovode u razne odnose sve ono što vide i čime mogu manipulisati. Ova interakcija sa stvarima iz neposrednog okruženja, kao i rješavanje problema kroz sopstveno djelovanje su prirodni načini preko kojih koji djeca spoznaju spoljašni svijet.

….

Svaka nauka, fizika, biologija, hemija i druge, zasnivaju se na određenim naučnim konceptima, „velikim idejama“ koje povezuju mnoge pojave. Neki od tih koncepata su svjetlost, magnetizam, ravnoteža, elektricitet, sile i sl. Svi ovi veliki naučni koncepti mogu se izučavati prostim posmatranjem i na vrlo jednostavan način. O inerciji učimo u autobusu, kada vozač naglo zakoči, o centrifugalnoj sili posmatrajući kako mašina cijedi veš, gledamo u baricama kako se prelama svjetlost, svakodnevno se susrećemo sa isparavanem vode i sl. Osim posmatranja ovih pojava u prirodi, mi u kući možemo praviti jednostavne eksperimente i uočavati neke naučne zakonistosti sa djecom.

Evo nekih ideja:

Magneti: šta privlače, a šta ne?
Pluta ili tone?
Supstance koje se rastvaraju u vodi
Pokretanje predmeta uz pomoć šećera i sapuna
Mjehuri od sapunice
Pjenušavo iznenađenje
Cvijet u dvije boje
Vrt u boci
Kvasac koji diše
Obojena vrteška
Telefon od plastičnih čaša
Muzikalne boce
Kako odvojiti biber od soli?
Boca na boci
Lijena štipaljka
Vodena ruža
Zvučne figure
Elekticitet u kosi
Koliko je jako jaje?
Koje je jaje kuhano?
Nevidljivo pismo
Egipatska traka
Knjiga u ravnoteži 

Увек може ЈОШ

или физика краставчића.

Ближи се јесен и време је зимнице. Данас смо завршили стављање краставчића у тегле. Цео дан смо се бавили њима. Било је много краставчића. И цео дан ми се у глави вртела прича коју сам више пута прочитао. Поделићу вам је.

Професор је стајао пред групом студената на часу филозофије и држао неке предмете иза себе. Када је час почео, без речи је подигао велику, празну теглу од киселих краставаца, ставио је на катедру и напунио је лоптицама за тенис. Потом је упитао студенте да ли је тегла пуна. Сложили су се да јесте.

Затим је професор подигао кутију пуну каменчића и сипао их у теглу. Благо ју је протресао. Каменчићи су се откотрљали у празан простор између лоптица. Тада је поново упитао студенте да ли је тегла пуна. Опет су одговорили да јесте.

Следећа кутија коју је професор узео била је пуна песка. Када га је сипао, песак је, наравно, испунио све преостале шупљине у тегли. Питао је још једном да ли је тегла пуна. Студенти су скрушено одговорили да јесте.

Онда је професор испод стола извадио две шољице пуне кафе и сипао их у теглу. Кафа је натопила песак. Студенти су се смејали.

„Сада!“, рекао је професор, док је смех замирао, „хоћу да схватите да ова тегла представља ваш живот. Тениске лоптице су важне ствари у вашем животу: ваша породица, ваша деца, ваше здравље, ваша вера и ствари којима се страсно предајете. То су оне ствари уз које би вас живот и даље био испуњен и када би све друго нестало. Каменчићи су остале ствари које су важне: ваш посао, ваша кућа и ваш ауто и сл. Песак представља преостале ствари. Мале ствари. Ако напуните теглу песком нема места за каменчиће и тениске лоптице. Исто важи у животу.

Ако потрошите сво своје време и енергију на мале ствари, никада нећете имати места за оне важне ствари. Водите рачуна о стварима које су кључне за вашу срећу. Играјте се с децом. Нађите времена за одлазак лекару. Изведите партнера на вечеру. Понашајте се поново као да вам је 18. Увек ће бити времена да се очисти кућа и ураде поправке. Прво се побрините за тениске лоптице – ствари које су вам заиста важне. Утврдите своје приоритете. Све остало је песак.“

Једна од студентиња је подигла руку и упитала шта је представљала кафа. Професор се насмејао. „Драго ми је да сте то питали. Њу сипам, да би вам показао, да без обзира колико мислите да вам је живот пун, увек има простора за шољицу кафе са пријатељем.“

Цео дан сам се питао колико може да стане у теглу краставчића и као сви ми који стављамо зимницу питао сам се да није мало.

Увек може још.

Да скоро увек може још потврђује нам и експеримент са чиодама које се сипају у чашу пуну воде.

Убацили су 1000, а могла је још нека хиљада да стане. Зашто?

Није у питању никакав трик. Једноставно, чиоде су малих димензија и заузимају мало простора тако да њих 1000 врло мало подижу ниво воде у чаши.

А „равна“ површина воде није баш равна него је закривљена због површинског напона што нам мало повећава број чиода које можемо да убацимо у чашу.

Иако је експеримент интересантан боље је убацивати краставчиће, зачине и сирће у тегле. И њих можете поделити са пријатељима или појести сами, а можете их искористити и за мали извор струје, јер је краставчић добар електролит захваљујући горе поменутом сирћету и соли, ако у њега забодете различите комаде метала.

Улога коња у физици

Више нас ништа не може изненадити. Па чак ни улога коња у физици. Но, кренимо редом.

Коњска снага

Некада је јединица за снагу била коњска снага. Иако је та јединица избачена из Међународног система јединица још увек се користи у индустрији да прикаже снагу мотора. Дефиниција коњске снаге је следећа.

1KS = 75 kgm/s

Пребацимо то у разумљив речник: просечни коњ (снажан 1KS) у стању је да предмет масе 75kg подигне за 60m вукући га 1 минут.

Односно, 1KS можемо представити као рад потребан да се 75kg подигне на 1m висине за 1s (примедба читаоца-погледај коментар).

Данас, преласком на метрички систем, снагу изражавамо ватима (W). Однос јединица коњска снага (KS) и ват (W) је следећи

1KS = 735W

1000W = 1,35962 KS

Магдебургшке кугле

Коњи су имали улогу и у експериментима. Иако је постојање вакуума доказао Блез Паскал, најатрактивнији доказ за то пружио је немачки проналазач и филозоф Ото фон Герике, проналазач вакуум пумпе. Он је у више наврата током друге половине 17. века у немачком граду Магдебургу извршио занимљив експеримент. Израдио је две бакарне полукугле, прислонио их једну на другу и из тако добијене кугле пумпом испумпао ваздух. У кугли је направио вакуум. Затим је за сваку полукуглу закачио осмоспрег снажних коња. Упињући се свом снагом, 16 великих животиња није могло раздвојити полукугле. Једино што је полукугле држало заједно био је атмосферски притисак, односно сила којом је ваздух деловао на спољашњу површину полукугли. Овај експеримент јасно предочава величину силе којом ваздух притиска сва тела у нашем окружењу па и нас саме.
Сличан експеримент, додуше без два осмопрега можете извести и сами. Погледајте и пажљиво са ватром.

Сферни коњ

У англосаксонској литератури постоји фраза „Сферна крава“ која је метафора за крајње поједностављен модел сложеног феномена из стварног живота. Настала је на основу вица о теоријским физичарима.

На локалној фарми смањила се производња млека и сељк се обратио локалном Универзитету. Мултидисциплинарна комисија научника на челу са теоријским физичарем је након дужег већања послала сељаку следећи одговор: „Имамо решење, али оно важи само за сферне краве у вакууму“.

Слична причица је већ објављена на Физика у Бранку. Погледајте Физичари знају све.

Да не скрећемо са теме. Вратимо се на коње. У руској литератури кружи прича о сферном коњу у вакууму.

Гангстер је окупио инжењера, хемичара и физичара и наредио им да пронађу начин да се гарантује да ће његов коњ победити у тркама наредне недеље.Дан пре трке, он их је позвао.
Гангстер: Инжењеру, шта сте добили?
Инжењер: Измислио сам начин за ткање металних нити у превоје ћебета, тако да ће они деловати као плоча батерије и обезбедити струјни удар коња.
Гангстер: То је веома добро! Али, хајде да чујемо и хемичара.
Хемичар: Синтетисао сам снажно стимулативно средство које се раствара у једноставне шећере у крви после десет минута и због тога не могу да открију у тестовима након трке.
Гангстер: Одлично, одлично! Физичар?
Физичар: Па, хајде да размотримо сферног коња у вакууму …

О улози коња у мерењу дужине већ је писано у чланку Нови стари еталон дужине.

И зато кад год вам него затражи објашњење крените са „Претпоставимо да имамо сферног коња …“

Ко је већи чаробњак

Иста слика а два лика.

На умањеној слици видимо чаробњака, а када је увећамо физичара. Ако не верујете удаљите се од монитора и уместо физичара видећете чаробњака.

Патуљак физичар

Jедан баштенски патуљак по имену Керн помаже физичарима да докажу да земљина теже делује различитим интензитетом, у зависности од места на земаљској кугли на којем се налазимо.
Керн је био на разним локацијама широм света од Лиме, Бомбаја, преко Мексико Ситија и Сиднеја до Нове Каледоније и Јужног пола.
Циљ овог пројекта, који финансира један немачки произвођач вага у оквиру промоције својих производа врхунске технологије, јесте да се покаже како варијације у Земљиној тежи утичу на тежину, у овом случају тежину једног баштенског патуљка.
„Већина људи уопште и не зна да земљина тежа није свуда иста и да постоје незнатне варијације“, изјавио је координатор експеримента.
„Један од главних узрока тих варијација је облик наше планете. Веровали или не, али Земља има облик кромпира, па тако је ваша тежина већа или мања за 0,5 посто у зависности где се налазите. Сматрали смо да је наш ‘Експеримент патуљак’ забаван начин да се овај феномен прикаже“, казао је он.
Керн је досад био најтежи – 309,82 грама на Истраживачкој станици Амундсен-Скт на Антарктику, где је земљина тежа, услед спљоштености Земље изазване ротацијом планете, веома јака .
Његова следећа станица биће Снолаб, канадски центар за физику честица, смештен два километра испод површине Земље, а затим Велики хадронски сударач у ЦЕРН-у, у Швајцарској.
Кернову „истраживачку мисију“ можете пратити на http://www.gnomeexperiment.com/

„Oпасна опаска“ сугерисана од стране колеге Славољуба Митића

Покушавамо да научимо децу да је јединица за масу килограм, а за тежину (пошто је тежина сила) њутн. И то нам баш не иде тако лако. Да је маса свуда иста, а да се тежина мења. Овај патуљак нам руши концепцију – његову тежину меримо у грамима и он има различит број грама на појединим местима на Земљи!?

Начин мерења који је приказан у чланку је у ствари мерење тежине. Јер се уствари мери којом силом патуљак притиска тас на који се налази. И то је наравно различито на различитим местама на Земљи. Једино што није добро што је то изражено у грамима. Па ако нема објашњења могло би да се схвати да се мења маса. Да бисмо мерили масу треба да користимо теразије и да упоредимо познату масу тегова са непознатом масом тела. И то би онда било у реду.

Како да се помиримо са концепцијом?

Уобичајено, а погрешно је рећи тежак сам толико и толико килограма. Тежина је сила и мора да буде у њутнима, али произвођачи вага то и не поштују много. Практично наша тежина, а и тежина патуљка се мења са променом положаја на Земљи. Ми то знамо, али на вагама видимо промену тежине (Q=mG), али изражену преко масе (m=Q/G). Патуљак није смршао, он је само пратио промене Земљине теже. Meњала се јачина гравитационог поља G, а тиме и Q.

Е па срећан му пут и нека не мисли да ће бити мршавији ако одлети у космос. Тамо га неће вући ка себи Земља и имаће нула њутна тежину, али масу свуда у космосу исту.

Бити луд за физиком

ФИЗИЧАР

Ма сама помисао на ту реч код многих, обичних људи (нефизичара), изазива мноштво ружних емоција и подсећања на непријатности из детињства. Најгори предмет, ништа никад нисам разумео… Али, да ли је тако?

Како разликовати физичара који обожава физику и особу здраве памети…

Замислите да почиње да пада киша док сте у шетњи. Ако припадате другој категорији раширићете кишобран и наставити да уживате у шетњи. Али ако припадате првој, највероватније, уместо кишобрана вадите папир и оловку и почињете прорачун: у ком правцу пада киша, у ком правцу се крећете и израчунавате под којим углом треба поставити кишобран. Иако сте већ мокри на лицу вам је осмех, јер сте успешно савладали још један изазов у животу. Отварате кишобран, ако сте га понели и настављате даљу потрагу за изазовима природе.

Е, то значи бити луд за физиком.

Погледајте предавања професора Валтера Левина. Он је прави физичар.

http://ocw.mit.edu/courses/physics/8-01-physics-i-classical-mechanics-fall-1999/

Ако вам се допала GeoGebra

Ако вам се допала GeoGebra можете је скинути са

http://www.geogebra.org/cms/sr/download

Ако немате Javu можете је скинути са

http://java.com/en/download/index.jsp

То су два основна програма уз машту довољни да се играте и направите анимације.

Ако не волите да се играте готове анимације за слободно преузимање можете пронаћи на

http://www.geogebratube.org/

Погледајте чланак Да ли каснимо или GeoGebra и физика

и физичари воле да се играју (погледајте чланак Анегдота о чигри или… )

Да ли каснимо или GeoGebra и физика

Када прочитате овај преузети чланак можда ће вам бити јаснији наслов. Чланак је преузет са хрватског сајта, а слично је и у Босни и Херцеговини и Црној Гори.  У Словенији су отишли и корак даље (ради се у оквиру Дидактике). Додуше код нас математичари крећу, али ми физичари како да помало каснимо. Част изузецима (погледај чланак Шта су ПхЕТ симулације? ).

Преузети чланак
4. ožujka 2011. (4. март 2011.)

Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa uputilo je danas svim školama preporuku za korištenje besplatnog softvera GeoGebra za dinamičnu geometriju u nastavi matematike i fizike.

Programi dinamične geometrije edukacijski su programi koji uz korištenje računala omogućavaju jednostavnu i fleksibilnu izvedbu svih elemenata poduke iz matematike i fizike koji se tradicionalno izvode korištenjem ploče ili bilježnice, te ravnala i šestara.

Uz mogućnost atraktivne multimedijske prezentacije i obrade matematičkih i fizičkih tema, korištenje ovakvog softvera u nastavi omogućuje obradu takvih nastavnih sadržaja na drukčiji način od klasičnoga. Korištenje ovakvog softvera također omogućuje vizualizaciju apstraktnih matematičkih pojmova, a time i njihovo zorno približavanje učenicima te bolje razumijevanje i usvajanje tih pojmova.

Programi dinamične geometrije mogu se koristiti u informatičkoj učionici ili prezentacijski s pomoću jednog računala i projektora. Nastavnici ih mogu koristiti u razrednoj nastavi, kao i u individualnoj nastavi ili radu s manjim skupinama učenika. Istodobno, zainteresirani učenici mogu se ovim softverom koristiti i samostalno, bilo kod kuće ili u školi.

Među mnogobrojnim besplatnim programima za dinamičnu geometriju (Compass and Ruler, Geogebra, Geometrix, Geonext…) za upotrebu u hrvatskim školama osobito je pogodna GeoGebra. GeoGebra je prevedena na hrvatski jezik, za nju postoji veliki repozitorij gotovih obrazovnih materijala slobodnih za preuzimanje i preuređivanje, te uz nju u Hrvatskoj djeluje i razgranata korisnička zajednica koja novim korisnicima osigurava besplatnu savjetodavnu potporu, kao i besplatne programe edukacije uz pomoć Interneta.

А ми? Нама остаје да кренемо да „копирамо“ комшилук и да инсталирамо GeoGebru и Javu и да радимо.

Пример једне лепе симулације

http://www.geogebratube.org/student/m4575

Погледајте чланак Ако вам се допала GeoGebra

Шта су ПхЕТ симулације?

То су забавне, интерактивне симулације физичких феномена базиране на истраживањима, рађене у оквиру пројекта Пхет на Универзитету Колорадо (the University of Colorado).

Симулације су применљиве у настави како у основној тако и у средњој школи. Поред физике применљиве су и у хемији, биологиј, математици, географији … А лепо је и интересанто и да се поиграте са њима.

Потпуно бесплатне за онлајн приказивање и преузимање и што је још боље преведене на српски језик (захваљујући Владану Ал Младеновићу, професору физике из Ражња).

Морају наћи место у вашим предавањима.

Ускоро, у оквиру блога, задаци повезани са симулацијама.

Потражите их и искористите http://phet.colorado.edu/sr/

Кратко о њима са прошлогодишњег Републичког семинара http://issuu.com/vladanal/docs/vladan_mladenovic_phet?mode=window&backgroundColor=%23222222

Парадигма

Инспирација пронађена у чланку Ајнштајн био у праву

Парадигма је скуп основних претпоставки или правила које узимамо здраво за готово у циљу схватања стварности и њених феномема. У том смислу лична парадигма је оно битно што учитавамо приликом наше интерпретације ствари и појава око нас. Људи имају различите парадигме као појединци, породице, групе, народи, струке итд. Парадигма ствара ментални филтер кроз који ум пропушта само оне информације које му се уклапају у постојећу слику света. Парадигма се може упоредити са обојеним наочарима. Уколико нпр. парадигма има зелену боју они који гледају кроз зелене наочаре виде свет обојен у зеленим тоновима и све док не скину зелене наочаре све ће им се чинити зелено и за то ће ставити руку у ватру. Тек када скину “зелене наочаре “ схватиће да ствари нису нужно у зеленом тону већ попримају другачије тонове у зависности о боје наочара које ставе. Парадигма се ствара преко информација и искустава у најранијем детињству па надаље у животу. Ауторитети су они који намећу парадигме.

Сликовит приказ настајања парадигме

Класично сабирање брзина (Њутн и Галилеј) је парадигма на основу које је изграђена класична физика.
Теорија релативности је друга парадигма која је срушила прву парадигму и она је тзв. важећа парадигма док не дође нека друга парадигма која ће срушити тренутну…
По некима су прави истраживачи и научници они који „стварају“ нове парадигме … они научнике који само прате тренутне парадигме називају „лажним“ док ствараоце парадигми називају „правим“ научницима.
Тешко је сложити се у потпуности са овим. Али настојте да будете неспутани.

Иза огледала – Луис Керол

Увек, када у осмом разреду предајем оптику и конструкцију лика код равног огледала, споменем „Алису иза огледала“, Луиса Керола. И увек, али увек ме деца гледају са чуђењем.

Да ли ја превише од њих очекујем или је затајило класично образовање? Јесте да сам довољно стар да се сећам црно белих филмова, али ваљда су класици вечни. Ајде да их сачувамо од заборава.

Прво зашто иза огледала?

Код равних огледала лик је имагинаран и формира се „иза огледала“.

Али ако завирите иза огледала видећете само зид. Ако покушате да уђете у огледало разбићете носиће. Наравно ако нисте Алиса.

Или Мики Маус у Дизнијевом цртаном филму „Кроз огледало“.

Наравно, Луис Керол је много више од „Алисе у земљи чуда“ и „Алисе иза огледала“.

Ако желите да сазнате нешто више о овом енглеском математичару и писцу прочитајте чланак

Војислава Пантића „Луис Керол – алтер его математичара“

http://elib.mi.sanu.ac.rs/pages/browse_issue.php?db=nm&rbr=19

и пробајте да решите неку „мозгалицу“.

Заслужено – Петница!

“Истраживачка станица Петница одликује се Сретењским орденом другог степена, за заслуге у развоју научног подмлатка и унапређење образовања.” каже се у указу председника Србије Бориса Тадића, поводом Дана државности.

У даљем образложењу се каже: “Истраживачка станица Петница бави се развојем науке, научне писмености, образовања и културе. Активности су највећим делом усмерене на младе – на ученике и студенте, као и на обуку наставника у новим техникама, методама и садржајима у области науке и технологије. Програми Истраживачка станица Петница обухватају широк спектар области и дисциплина у оквиру природних, друштвених и техничких наука.”

Ово је признање за свакога ко је и минут посветио раду Петнице, да ли слободног или професионалног времена. То је похвала за свих 45000 полазника програма, који су учествовали на неком од око 2500 кампова/програма/семинара, и за око 3000 стручних сарадника који су својим ангажманом изградили младе људе заинтересоване за науку.

Иначе Петница је самостална и независна организација која се бави развојем научне културе, научне писмености, образовања и културе. Активности ИСП су највећим делом усмерене на младе – на ученике и студенте, као и на обуку наставника у новим техникама, методама и садржајима у области науке и технологије. Програми ИСП обухватају широк спектар области и дисциплина у оквиру природних, друштвених и техничких наука.

Сваке године Истраживачка станица Петница организује велики број различитих програма у облику курсева, семинара, научних кампова, радионица и сл., најчешће у трајању од више дана. На овим програмима као предавачи гостују искусни научни радници и истраживачи из великог броја научних института и факултета са којима ИСП сарађује.

Преузето са –  Блиц блог

Више о Истраживачкој станици Петница погледајте овде

Иг Нобел награда

Не, није грешка. Чланак не говори о Нобеловој награди.

Неколико дана пре традиционалног објављивања добитника Нобелових награда (почетак октобра), на Харвард универзитету се додељују Иг Нобелове награде за десет „најоткаченијих“ достигнућа.

Замишљене као пародија правих Нобела, Иг Нобел награде (у преводу са енгелског грозне награде) додељује од 1991. године амерички хумористички научни часопис „Анали невероватних истраживања“, а међу члановима комисије неретко се нађе и по који прави Нобеловац.

Сваке се године додељује десет Иг Нобелових награда из традиционалних дисциплина физике, хемије, физиологије/медицине, књижевности и мира, али и из других дисциплина као јавног здравља, машинства, екологије и разних категорија, ако то околности захтевају.

(на слици није Thinker него Stinker)

Добитник награде за физику 2011. године је француско-холандски тим који се бавио питањем “зашто бацачи диска осећају вртоглавицу, али не и бацачи кугле”.

2010. године Иг Нобела за физику добили су научници са новозеландског универзитета Отаго чија су истраживања показала да ношење чарапа преко ципела ефикасно решава проблем клизања на залеђеним површинама.

Занимљиво је да је Андре Гејм једини научник који је добио обе Нобел награде. Иг Нобел награду добио је 2000. године за свој оглед „летеће жабе” који је извео с колегама у Нијмегену у Холандији – под утицајем снажних магнета жаба је левитирала. Тако је постао први научник који је добио обе награде које носе Нобелово име. Гејм каже да је срећан што има обе, јер се Иг Нобел додељује „за нешто што тера људе да се смеју.” Поред тога, као сарадника у једном свом раду о левитацији („Праћење Земљине ротације помоћу диамагнетичног левитирајућег жироскопа”) навео је и свог кућног љубимца – хрчка Тишу. Наводно, његов хрчак је „најнепосредније” допринео огледу левитације.
Гејм је познат и по томе што је 2007. године у својој лабораторији у Манчестеру направио прву лепљиву, микро-траку, која опонаша деловање гекових шапа (геко је врста гуштера чувена по томе што може да се пење по врло стрмим и углачаним површинама). Први „Човек паук” биће вероватно војник неке од водећих земаља. Праву Нобелову награду добио је 2010. године за проналазак графена.

наставиће се …

Будите и ви Иг или још боље прави Нобеловац.

Мини фестивал науке у вртићу

Мини фестивал науке у вртићу

(предшколска група)

 Активност је изведена у фебруару 2009. године у Предшколској установи „Бошко Буха“, општина Палилула, Р.Ј. „Коцкица“ у Борчи, са децом предшколског узраста, група васпитачице Љиље Миловановић.

У то време је мој син Алекса био предшколац и био је неуморан у постављању питања и прављења огледа. Тако се код мене родила идеја да у његовој групи, уз сагласност васпитачице, организујем Мини фестивал науке. Активност је трајала око 60 минута (представљање, извођење огледа и групни рад деце).

Погледајте комплетан рад

Шта је испод нас?

Овај занимљив експеримент је приредио Дејан Крецуљ, професор физике и информатике из ОШ“Јован Јовановић Змај“ , Ковин

 ШТА ЈЕ ИСПОД НАС?

Из једног давног цртаног филма са Душком Дугоушком у главној улози, дуго је међу тадашњом децом била популарна реплика његовог противника, Баџе Костоломца, који је тражећи злато копао кроз комад одроњене земље падајући у понор, а потом пробијао на другу страну усхићено говорећи „Ђаво да ме носи, прокопао сам Земљу до Јапана!“. Шта више, тврдња да је на супротној страни планете Јапан или Кина, иако нетачна, била је и остала веома уврежена међу Американцима и данас.

Катастрофални земљотрес у Јапану који је померио осу планете и регистрован сеизмографима чак и у нашој земљи, с правом подстиче на тражење одговора на питање: заиста, шта се налази с друге стране; шта је испод нас? Ова тачка назива се антипод, од грчке речи која значи сушту супротност, противника, супарника, а у географији означава положај који је на супротној тачки пречника Земље или противножник. Дечју, и не само дечју, знатижељу лако је испровоцирати кратком причом налик поменутој потичући их да погоде шта се стварно налази испод нас. Да не би било недоумица, треба им ипак објаснити да желимо да истражимо место на које бисмо наишли када би под правим углом у односу на под повукли праву. Она би продирала кроз све Земљине слојеве, кроз ужарено језгро, а потом поново излазила са друге стране све до површине. То је место које тражимо.

Најједноставније је узети карту света и погледати. Али, оне су и у најбољим школским атласима веома грубе. Зато посегнимо за прецизном, дигиталном картом, коришћењем лако доступних програма. То су веома популарни Google Earth и Google Maps, по вољи.

 

 

 

 

 

 

 

Прво треба пронаћи координате места где се налазимо, потом од 180 одузети географску дужину и окренути страну света са истока на запад, а уместо северне географске ширине, узети исту, али јужну. И то је све. Програм ће нас одвести управо на тражену тачку.

Ево примера. У првом случају користили смо програм Google Earth. Изабрали смо тачку у Београду, симбол главног града, тријумфални споменик Победник који се налази на највишем бедему калемегданске тврђаве. Израдио га је чувени вајар Иван Мештровић и представља победу српске војске над Отоманском и Аустро-Угарском империјом у ратовима од 1912. до 1918. године. У дну екрана очитавамо да је 20° 26’ 51.68’’ источно. Дакле, тражено место је на другој страни на (180°- добијени подаци) западно. Географска дужина места је 44° 49′ 22.79’’ северно, па нам треба исто толико, али на југ. И доспевамо на дно океана, где можемо да потражимо најближе копно. Препоручујемо пут на запад, где се наилази на острвце удаљено око 1300 километара.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ако користимо Google Maps, тада нам је потребан децимални облик. Њега смо добили још пре изласка из Google Earth-a. У менију „Алатке“, одабрали смо „Опције…“, а потом у „3Д приказ“-у „Прикажи географску дужину/ширину“ подесили на „Степени у децималима“. Тако добијамо да је место на 44.823033 северно, а сада јужно и 160.447704 источно, а сада западно. Код Гоогле мапс је исток плус, а запад минус, као што је север плус, а југ минус. И опет „прокопасмо Земљу до Јапана“, односно ево нас и сада на другој страни планете, тачно испод нас, истина окружени океаном колико год поглед досеже.

Ератостеново мерење полупречника Земље

Ератостен, управник  Александријске библиотеке први је човек који је измерио Земљу, око 200. године пре нове ере. Кренуо је од чињенице да се у Сиени (данашњи Асуан) Сунце налази тачно у зениту (то се видело по томе што се његова слика одражавала у води дубоких бунара). С друге стране, тог истог дана у Александрији, 5000 стадијума северније (1 стадијум је приближно 150 метара), Сунце је удаљено од зенита 7.2 лучна степена (то је Ератостен одредио мерећи дужину сенке штапа). Ератостену је било јасно да је тих 7.2 степена заправо угао између Сиене и Александрије гледајући из средишта Земље, а то онда значи да је обим Земље 360/7.2=50 пута дужи од удаљености између тих градова и износи око 250 000 стадијума. Ово даје полупречник Земље од око 6000 километара што је фантастично добар резултат за други век п.н.е. (тачна вредност је 6378 км). Како је тај резултат значио да је познати део Земље много мањи од непознатог Ератостену нису веровали и следећих петнаестак векова људи су живели у уверењу да је Земља отприлике три пута мања него што јесте.

Maпа Ератостеновог света

10 најлепших експеримената у физици

2002. године часопис Physics World је позвао своје читаоце да изаберу најлепши научни експеримент свих времена . Одзив читаоца је био добар и номинован је велики број експеримената. За победника је изабран експеримент дифракције једног електрона на две пукотине који демонстрира квантну природу електрона.

Toп 10

1. Јунгов експеримент са две пукотине примењен на дифракцију електрона

2. Галилејев експеримент са телима која падају

3. Миликенов експеримент са капљицама уља

4. Њутново разлагање Сунчеве светлости помоћу призме

5. Јунгов експеримент са интерференцијом светлости

6. Кевендишов експеримент са торзионом шипком

7. Ератостеново мерење обима Земље

8. Галилејев експеримент са куглама које се котрљају низ стрму раван

9. Радефордово откриће језгра атома

10. Фукоово клатно

Најстарији од изабраних експеримента је Ератостеново мерење обима Земље.

Post Navigation