Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Archive for the category “Календар”

Важни датуми и колико је времена протекло

У животима сваког од нас постоје важни датуми који су нам променили живот, а да тога дуго не постајемо свесни.

Није то само датум нашег рођења или поласка у школу, венчања или рођења детета .

Ја памтим 30. новембар, једне давно прошле године. Тог дана ми је дефинитивно промењен живот.

Од тада је прошло 11 688 дана или 1 009 843 200 секунди или 16 830 720 минута или 280 512 часова, ако је веровати сајту http://www.timeanddate.com.

А верујте, проверио сам.

Поред овог калкулатора на овом сајту имате још много занимљивих садржаја везаних за рачунање времена.

Решите физгонетку

Може да лети, може и да тече, увек унапред и никад не стаје.

Погледајте календар физике на Физика у Бранку

Тренутни резултати – календар

Марсенић 10+, Веселиновић 10+, Арнаут 10+, Еркић 8+, Петровић М 7+, Ноговић 7+

3+: Лапчевић, Радановић, Ђукановић

2+:Живковић

1+: Мартиновић, Савић, Милић

Све је прегледано. Поздрав

Погледајте догађаје које је поставила Милица Еркић (06.јануар, 13.март, 28.март). Можда добијете идеју шта тражим од вас.

Сваког дана пратите измене и у резултатима и на календару да не би понављали информације и да подсетим од 01.јануара до 31. марта физичари (1+), а догађаји (2+)

Физика из дана у дан – јануар

01.јануар

1880. у Србији су уведене обавезне метричке мере. Мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља.

05.јануар

1895. немачки физичар Вилхелм Конрад Рентген (рођ 27.марта 1845. године) објавио је да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рентгенови зраци.

06.јануар

Алберт Ајнштајн је оженио Милеву Марић 6. јануара, 1903. Ајнштајнова женидба са Марићевом, која је била математичарка, представљала је у исто време и лично али и интелектуално партнерство и везу. За Милеву Ајнштајн је говорио: „Она је створење једнако мени самом и које је једнако независно и јако као што сам и ја“. (више о Милеви Марић у чланку Ко је била Милева Марић?)

Информацију нам је пронашла Милица Еркић

07.јануар

Рођен је Рудолф Фердинанд Шпиталер у Филаху, Корушка. Након завршетка гимназије у Филаху, Шпиталер је од 1879. до 1883. године студирао филозофију, математику, физику, астрономију и метеорологију на Универзитету у Бечу. Затим је од 1883. до 1892. године радио као асистент на Универзитетској опсерваторији у Бечу, а 1892. године докторирао је филозофију. Открио је 64 објеката у васиони и био један од првих људи који су почели да спекулишу о постојању 13. зодијачког сазвежђа, које је касније постало познато као Змијоноша.

Информацију нам је пронашла Милица Петровић

08.јануар

1942. године рођен је Стивен Хокинг , енглески теоретски физичар; унапредио разумевање простора времена и простор-време сингуларитета.

Хокинг је дипломирао физику на Оксфорду, потом је с темом из теорије релативности докторирао на Кембриџу, где је наставио своју академску каријеру. Постао је члан Краљевског друштва 1974, професор математике 1979. Као студент добио веома прогресивну неуромоторичку болест која веома онеспособљује и ограничава кретање и говор. Свој математички рад је наставио ментално и саопштавао га тек у завршном облику. Његов животни рад представља изванредну победу над тешком физичком онеспособљеношћу.

Хокинг је започео проучавање опште теорије релативности, примећујући да Ајнштајнова теорија не објашњава квантномеханичку природу физике и није у стању да адекватно опише гравитационе сингуларитете попут „црних рупа“ или „великог праска“. У књизи The Large Scale Structure of Space-Time (G. F. R. Ellis, 1973) показао је да се простор-време сингуларитет мора појавити на почетку универзума и само простора и времена; то је био „велики прасак“ (тачка бесконачно високе густине просторновременске закривљености). Универзум се од те тачке па надаље шири.
Његова нетехничка књига „Кратка историја времена“ (енгл. A Brief History of Time, 1988) била је изванредни издавачки успех. Постао је почасни пратилац краљице, 1989.

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

Рођен је Василијевич Курчатов Игор (СИМ 8. јануар 1903 – Москва, 7. фебруара 1960) совјетски физичар. Курчатов је лидер совјетског атомског пројекта. Током пројекта Курчатов је обећао да неће да се брије док пројекат не успе. До краја живота је имао дугу браду и надимак „Брада“. Курчатов је умро у Москви 7. фебруара 1960, услед излива крви у мозак.
Хемијски елемент са редним бројем 104, курчатовијум (Кu), назван је тако у његову част.

Информацију нам је пронашао Душан Ноговић

 

10. јануар

Рођен је Павле Савић (Солун, 10. јануар 1909 — Београд, 30. мај 1994) српски физичар и хемичар, који је светски реноме стекао када је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. у Паризу открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. То доводи Ота Хана и Фрица Штрасмана до открића нуклеарне фисије-цепања урановог језгра. Са Иреном Жолио био је предложен за Нобелову награду, али је њу добио само Хан. Од 1947. је руководио изградњом Нуклеарног института у Винчи и до 1960. био директор Института. Павле Савић се као први директор сматра оснивачем Института „Винча“, који је тада зван Институт „Борис Кидрич“. Био је дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију Природно-математичког факултета у Беоргаду, данас Факултета за физичку хемију. Од 1971. до 1981. године је био председник Српске академије наука и уметности.Био је активан скоро до краја живота. Последњи научни рад је објавио неколико месеци пре смрти, у 85. години. Умро је у Београду 1994.

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

15.јануар

Рођен је Едвард Телер (15. јануар 1908 — 9. септембар 2003) амерички физичар мађарског порекла. Радио у атомској лабораторији у Лос Аламосу и сматра се изумитељем америчке хидрогенске бомбе.

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

17.јануар

Рођен је Николај Јегорович Жуковски (Орехово, 17. јануар 1847. – Москва, 17. март 1921.) руски физичар, оснивач аеродинамике као науке, а бавио се аеромехаником и хидромехаником. У себи је објединио све добре особине научника, инжењера и учитеља.

Информацију нам је пронашао Давид Радановић

20.јануар

Рођен је Андре-Мари Ампер (20. јануар 1775 — 10. јун 1836.) француски физичар и математичар, оснивач електродинамике. Засновао теорију магнетизма у нераздвојивој вези са електрицитетом и проучио узајамно дејство електричних струја. По њему је добила назив јединица за мерење јачине електричне струје.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

31.јануар

Рођен је Рудолф Лудвиг Месбауер (31. јануара, 1929) немачки физичар који је испитивао гама зраке из нукеларних прелаза. Са Робертом Хофштадтером поделио је Нобелову награду за физику 1961 за откриће Месбауеровог ефекта 1957. које је учинио као докторант у Минхену. У једном интервјуу пита новинар Месбауера како је Нобелова награда утицала на његов живот. Каже врло неповољно. „Ето, да нисам добио Нобелову награду не бих морао да разговарам са вама“…

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

Физика из дана у дан – фебруар

05.фебруар

Рођен је Жан Бекерел (5. фебруар 1878 — 4. јул 1953) француски физичар и син Анрија Бекерела. Радио је на оптичким и магнетским карактеристикама кристала, а открио је ротацију равни поларизације магнетским пољем. Такође је објавио уџбеник о релативности. Године 1909, постао је четврти у својој фамилији који је заузео место физичара у Националном музеју природне историје.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

06.фебруар

1802. године рођен је Чарлс Витстон у близини Глостера. Похађао је најпре локалну сеоску школу у близини Глостера, након које је похађао наставу у неколицини школа широм Лондона. Једна од тих школа се налазила у Кенингтону у којој се истакао својом способношћу брзог учења. Као дечак, био је веома стидљив и осетљив, и уместо јурњаве са осталом децом – склон повлачењу на таван и дружење са сопственим мислима. Када је напунио четрнаест година постао је шегрт свог ујака и имењака, који се бавио производњом и продајом музичких инструмената, али је показао скромно интересовање за занатство и предузетништво, обзиром да је више волео да проучава књиге. Његов отац га је охрабривао у томе и касније га одвојио од ујака.
Ниског раста за свој узраст, лепог лица и интелигентних плавих очију, он је често посећивао новински киоск у близини места Пал Мал које је тада било оронула и непоплочана варош. Већину свог џепарца трошио је на куповину књига које су му се допадале, биле оне бајке, историјска, или научна штива. Једног дана, на изненађење продавца књига, он је страсно затражио књигу о открићима научника Волте везаним за електрицитет, али пошто није имао довољно новца он је заложио свој новац плативши капару за књигу. Књига је била написана на француском језику тако да је поново био у обавези да штеди док не сакупи довољно новца за речник. Када је коначно почео са читањем књиге, почео је да, уз помоћ свог старијег брата Вилијема, изводи експерименте описане у књизи уз помоћ кућне, ручно направљене батерије, и то у судопери која се налазила иза куће.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

11.фебруар

Рођен је Томас Алва Едисон (11. фебруар 1847 — 18. октобар 1931) амерички физичар и плодан проналазач.
Едисон није стекао скоро никакво формално образовање, пошто је био избачен из школе као заостао, а подучавала га је мајка. Са 14 година већ је био предузимач и радио по 14 сати дневно, као разносач новина и продавац хране на железници, зарађујући 14 долара недељно. Убрзо је уредио лабораторију у напуштеном вагону, као и штампарију за своје новине „Grand Trunk Herald“, које је највећим делом сам писао; са шеснаест година је постао телеграфиста и започео каријеру проналазача (током америчког Грађанског рата) и изумео и патентирао електрични апарат за бележење гласова на изборима.
Око три године касније, 1869, изумео је „тикер“ с папирном траком, коришћен за слање цена с берзе широм земље, продао га за 30.000 долара и отворио индустријску истраживачку лабораторију. После тога је своје пуно време посвећивао изумима, пријавивши за живота укупно 1069 патената.

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

12.фебруар

Рођен је Хајнрих Фридрих Емил Ленц (12. фебруар 1804 − 10. фебруар 1865) балтички немачки физичар најпознатији по Ленцовом закону, којег је формулисао 1833. године.
Пошто је завршио средње образовање 1820. године, Ленц је студирао хемију и физику на Универзитету у Тартуу. Путовао је са Отом фон Коцебуом у свом трећем путу око света од 1823. до 1826. године. На тој експедицији, Ленц је проучавао климатске услове и физички састав морске воде.
Након пута, Ленц је почео да ради на Универзитету у Санкт Петербургу, где је касније постао Декан за математику и физику од 1840. до 1863. године. Почео је да проучава електромагнетизам 1831. године. Поред закона који је назван у његову част, Ленц је такође независно открио Џулов закон 1842. године; у част његовом труду у вези са тим проблемом руски физичари увек користе назив „Џул-Ленцов закон“.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

14.фебруар

Рођен је Чарлс Томсон Рис Вилсон (Мидлотхиан, 14. фебруара 1869. – Единбургх, 15. новембра 1959.), британски физичар и метеоролог, добитник Нобелове награде за физику 1927. за изум Вилсонове коморе.
Иако је у почетку студирао биологију с циљем да постане лекар, касније се, током боравка у Камбриџу, заинтересирао за хемију и физику.
Убрзо му је порасло занимање за метеорологију те је 1893. почео проучавати облаке и њихова својства. Неко је време радио у опсерваторији на Бен Невису, гдје је проучавао формирање облака. Касније је и сам покушао произвести исти ефекат, али на мањој површини. То је радио тако што је распршивао влажни ваздух унутар затворене посуде. Касније је експериментисао са стварањем трагова облака у својој посуди помоћу јона и радијације. Тада је и настала Вилсонова комора, за коју је и добио Нобелову награду.

Информацију нам је пронашао Душан Ноговић

15.фебруар

Рођен је Галилео Галилеj (Пиза, 15. фебруара 1564. – Арцетри крај Фиренце, 8. јануара 1642.), италијански математичар, физичар и астроном. Иако је као млади човек озбиљно размишљао о позиву свештеника, уписао се на студије медицине на Универзитету у Пизи, на наговор оца. Није завршио студије медицине, него се пребацио на математику. Године 1589. г. постао је предавач математике на Универзитету у Пизи. Године 1592.г. сели на Универзитет у Падови где предаје геометрију, механику, астрономију све до 1610. г. У то време Галилео даје значајне доприносе у области науке.
Године 1610. Галилео је објавио своја запажања о Јупитеровим месецима, као аргумент у корист Коперниковог хелиоцентричног система.
Године 1612. почео је да расте отпор против идеје о хелиоцентричном систему, и 1614. је отац Томазо прогласио Галилеове идеје опасним, готово јеретичким. Године 1616. Галилео се упутио у Рим да одбрани своје идеје, али му је кардинал лично уручио забрану изношења и заступања идеја о хелиоцентричном систему.
У октобру те 1630. године, морао је да се појави пред папом у Риму, где је на суђењу осумњичен за јерес и осуђен на кућни притвор у сеоској кући у Арцетри, крај Фиренце. Ослепео је 1638. г., боловао је од херније и несанице. Посете је примао све до 1642. када је и умро.
Пронашао је законе слободног пада тела и поставио једначине косог хитца, први увео експерименталну методу и математичко формулисање физичких закона, те на тај начин поставио темеље класичне физике. Открио је циклоиди и њену примену на лукове мостова. Основао је балистику, одређујући параболичку путању зрна. Конструисао је први термоскоп. 1610. године је израдио познати Галилеиjев телескоп и њиме открио планине на Месецу, четири Јупитерова сателита који носе и његово име, и звездану конструкцију Млечне стазе. Открио је да и планета Венера има исте фазе као и Месец.
Наводно је Галилео у тренутку смрти промрмљао Ипак се креће, иако се одрекао свих тврдњи о хелиоцентричном систему. То бисмо пре могли окарактерисати као легенду јер не постоји доказ да се то догодило. Иронично, први човек који је јасно видео звезде и планете који су дотад људском оку били далека тачкица на бескрајном небу пред крај живота готово је у потпуности ослео.
31. октобра 1992. године, 359 година после процеса против Галилеjа, папа Јован Павле II је затражио опрост и укинуо пресуду инквизиције против Галилеа Галилеиа. У његову част су свемирска летелица за истраживање Јупитера и европски сателитски навигациони систем добили назив Галилео.

Информацију нам је пронашла Ања Веселиновић

18.фебруар

Рођен је Алессандро Волта (18. фебруар 17455. март 1827.) италијански физичар. Волта се родио и школовао у италијанском граду Комо. Волтини родитељи су га послали на школовање у Језуитску школу с циљем да постане адвокат. Међутим, млади Волта се више интересовао за електричне појаве, па је тако још као млади студент написао песму на латинском „De vi attractiva ignis electrici ac phaenomenis inde pendentibus“, у којој је описао своје одушевљење електричним појавама.1774. године је постао професор физике у својем родном граду, а 1779. године именован је професором на универзитету у Павију. Године 1791. је био примљен за члана на Ројал Сосајети Клаб у Лондону, а 1794. се оженио Терезом Пелегрини, кћерком грофа Лудовика Пелегрини. Волта је вршио много експеримената, па је тако 1775. године израдио Електрофор, справу која производи статички електрицитет. Године 1776. и 1777. посвећује се хемији гасова и открива гас метан. Негде око 1800. године направио је такозвани Волтин електростатички стуб, претечу модерне батерије. Волтин електростатички стуб је батерија, која се састоји од наизменично поређаних плоча бакра и цинка. Између плоча се налазила крпица која их је међусобно делила. Пошто је кроз стуб стално пролазила стуја, Волтин електростатички стуб је био најупотребљивији извор електричне енергије. Наполеон га је 1810. године прогласио грофом, а 70 година после његове смрти, 1897. године, по њему је названа јединица за напон (волт).

Информацију нам је пронашла Ања Веселиновић

Ернст Мах је рођен 18. фебруара 1838. у Хрлицама, предграђу Брна, тада Аустроугарска, данас Чешка Република. Његов отац је дипломирао на прашком универзитету и Ернст је најраније образовање добио и оквиру своје породице. Године 1855. се уписао на Бечки универзитет, где је и докторирао физику 1860. године. Његови рани радови су били посвећени проучавању Доплеровог ефекта. Године 1867. је преузео позицију шефа катедре за екперименталну физику на Карловом универзитету у Прагу, где је и остао следећих 28 година. Један од његових значајнијих студената је био Андрија Мохоровичић.

По њему су названи

Махов број – однос брзине тела у ваздуху и брзине звука,
Махове пруге – врста оптичке варке и
Мах (кратер) – кратер на Месецу.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

19.фебруар

Рођен је Никола Коперник (19. фебруар 1473. Торуњ — 24. мај 1543. Фромборк/Фрауенбург), пољско-немачки астроном, први научник који је формулисао хелиоцентричну теорију свемирских тела.

Од 1491. до 1494. године студирао је теологију, математику, медицину и астрономију у Кракову.

Од 1496. до 1504. године студирао је црквено право, астрономију и медицину у Италији. После је био до 1512. године лекар и повереник свом ујаку, вармијском бискупу (Warmia, црквена кнежевина на ушћу Висле), онда до краја свог живота је био свештеник у Фрауенбургу, данашњи Фромборк, где је на једној кули тврђаве, која је окруживала цркву, уредио опсерваторију (Коперников торањ) са које је посматрао кретања небеских тела. На темељу тих посматрања и резултата до којих је дошао, написао је дело „О кружењу небеских тела“ (De revolutionibus orbium coelestium) у 6 књига, објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред смрт. Ово дело је представљало прекретницу у астрономији, и подстакло је капитална открића Кеплера и Њутна.

Коперников или хелиоцентрични систем заснива се на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца. Ове тврдње су ускоро биле прихваћене у научним круговима, али су уједно узроковале узбуну у круговима римокатоличке цркве, па је папа 1616. ово Коперниково дело забранио, тј. ставио на индекс, све до 1822. године.

Информацију нам је пронашао Душан Ноговић

22.фебруар

Рођен је Хајнрих Рудолф Херц (22. фебруар 1857 — 1. јануар 1894) немачки физичар. Био је члан Берлинске академије наука. Завршио је Берлински универзитет и радио као професор у Карлсруеу и на Бонском универзитету. 1888. године експериментално доказао постојање електромагнетских таласа, утврдио да је његова брзина једнака брзини светлости (Максвелова теорија) и утврдио својства рефракције, рефлексије, интерференције и поларизације. Херцов осцилатор послужио је као основ за радио-технику. Изучавао је дејство катодних и UV зрака, на одређен начин открио и фотоелектрични ефект, итд. Дао је и значајне радове на теорији еластичности. Механику је засновао на оригиналној основи. Јединица за учесталост осциловања (фреквенција) добила је у његову част назив херц (Hz).

Информацију нам је пронашла Ања Веселиновић

28.фебруар

Рођен је Стивен Чу (28. фебруар 1948 -) амерички физичар и нобеловац кинеског порекла који тренутно ради као министар енергије у администрацији председника Барака Обаме. Чу је познат по томе што је у лабораторијама Бел Лабс вршио истраживања хлађења и задржавања атома ласерским зракама, а за што је године 1997. добио Нобелову награду заједно са Клауде Коен-Таноуђом и Вилијамом Данијелом Филипсом. Када је именован за министра, предавао је физику и молекуларну биологију на Универзитету Калифорније у Берклију и радио као директор Националне лабораторије Лоренс Беркли, где се проучавају биолошки системи на једномолекуларном нивоу. Прие тога је предавао је физику на Универзитету Станфорд. Познат је као ватрени заговорник алтернативних извора енергије, али и нуклеарне енергије, те тврди да је ослобађање света о овисности о фосилним горивима кључан предуцлов борбе против климатских промена. Чу предлаже стварање глобалне „глукозне економије“ – облика нискокарбонске економије у којој би се глукоза из тропског биља данас искориштавала на исти начин као нафта. Чу је такође познат и као творац предлога да се кровови зграда боје у бело како би се тиме рефлектовала сунчева светлост у свемир, односно тако умањио ефект глобалног загревања.

Информацију нам је пронашао Душан Ноговић

Физика из дана у дан – март

07.март

Рођен је Антоан Сезар Бекерел (7. март 1788 — 18. јануар 1878) француски научник и пионир у проучавању електричних и луминесцентних феномена.
Рођен је у граду Шатијон сир Локреа (данас Шатијон Колињи). По завршетку Политехничке школе, постао је инжењер-официр 1808. године и служио је војску када су империјалне трупе биле у Шпанији од 1810. до 1812. године и поново у Француској 1814. године. Онда је отишао из војске и посветио остатак свог живота научним проучавањима.
Године 1820, пратећи рад Ренеа Жиста Аија, открио је да притисак може да индукује електрицитет у свим материјалима. Тај ефекат је приписао површинским интеракцијама (ово није пијезоелектрицитет). Године 1825, открио је диференцијални галванометар за тачна мерења електричних отпорности.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

08.март

Рођен је Ото Хан (8. март 1879. Франкфурт на Мајни — 28. јул 1968. Гетинген) немачки хемичар, пионир радиохемије. Открио је нуклеарну изомерију (Уран Z). Добитник је Нобелове награде за хемију 1944. за „откриће цепања (фисије) тешких атомских језгара“. Многи научни ауторитети га сматрају „Оцем атомског доба“

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

12.март

Рођен је Густав Роберт Кирхоф  (Кенигсберг, 12.март 1824.– Берлин, 17.октобар 1887), био је немачки физичар. Први је дефинисао термодинамику радијације. Још као студент утврдио је закон електричних струја, који је по њему назван Кирхофов закон. На универзитетима у Хајделбергу и Берлину специјализовао је електрицитет и спектралне анализе, што је довело до открића елемената цезијума и рубидијума. Кирхоф је, такође, објаснио Фраунхоферове линије у сунчаном спектру, као апсорпцију спектралних таласа у сунчаној атмосфери, применом Кирхофовог закона радијације.

Информацију нам је пронашла Ања Веселиновић

13.март

1895. године избио је пожар у лабораторији Николе Тесле.

“ Можда ћете мислити да сам сањалица и рећи да идем предалеко ако Вам одам чему се надам у будућности. Могу Вам рећи да са апсолутним поуздањем верујем да ћу слати поруке из једне земље у другу и то без жица ! Такође поуздано се надам да ћу на исти начин , без жица, преносити електричну енергију без губитака. У успех бежичног управљања и давања знакова на даљину више неће бити никакве сумње.”

У циљу доказа да је такав пренос електричне енергије могућ, Тесла је у својој лабораторији на западном Бродвеју, конструисао најпре мању па већу отпремну радио – станицу од 200 киловата, којом је палио сијалице и покретао моторе на даљини од преко двадесет километара.“ Слао сам електричне таласе у удаљене крајеве и Земља ми је одговарала “- саопштавао је Тесла резултате својих истраживања . “Ово дејство посматрам сам само на растојању од 600 миља. Уверен сам , међутим, да ће један такав одашиљач моћи слати сигнале преко Океана. Моји рачуни и мерења показују да је могуће употребом ових принципа, на сасвим сигурној основи, произвести на Земљи таласе такве снаге да се њихов утицај осећа на суседним планетама. “

Све ове грандиозне идеје зауставио је изненадан, по свој прилици, подметнут пожар Теслине лабораторије у Њујорку, на дан 13.марта 1895. године, који је у прах и пепео претворио Теслине уникатне моделе и прототипове машина и уређаја. У пепео је претворена и Теслина драгоцена техничка архива.

Информацију нам је пронашла Милица Еркић

14.март

Рођен је Алберт Ајнштајн, теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у 14. марта 1879. године у Улму, у Немачкој, а преминуо је 18. априла 1955. године у Принстону у Њу Џерзију, у Сједињеним Америчким Државама.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности којима је револуционисао модерну физику. Поред тога, допринео је напретку квантне теорије и статистичке механике.
Нобелова награда за физику му је додељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта (рада објављеног 1905. у Annus Mirabilis или „Години чуда“)

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

16.март

Рођен је Георг Симон Ом (16. март 1789 — 6. јул 1854),  немачки физичар.
Као средњошколски учитељ, Ом је започео истраживање електрохемијске ћелије, коју је скоро био открио италијански гроф Алесандро Волта. Користећи опрему коју је сам направио, Ом је утврдио да је струја која тече кроз жицу директно пропорционална са површином попречног пресека и обрнуто пропорционална са њеном дужином — однос који је данас познат као Омов закон.
Користећи резултате својих експеримената, Ом је био у стању да дефинише суштински однос између напона, струје и отпора, што представља прави почетак анализе електричних кола.

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

Рођен је Александар Степанович Попов (16. март 1859 — 13. јануар 1906.)  руски физичар и електроинжењер, један од пионира радио-технике, изумитељ антене. Године 1896. остварио је пренос сигнала помоћу радио-таласа на удаљеност од 250 метара и утврдио да се радио-таласи рефлектују од већих објеката.

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

17.март

1952. године рођен је Марко Вукобрат Јарић  у Београду. Војну ваздухопловну гимназију „Маршал Тито“ у Мостару је завршио 1970. године као најбољи ђак, и са звањем војног пилота, а Природно-математички факултет Универзитета у Београду, Одсек за Физику 1974. године, као најбољи студент. За успех на студијама награђен је Октобарском наградом града Београда. Оригиналне радове у научним часописима почео је да објављује још у току студија („Изингов модел и Трећи принцип термодинамике“). Уз научни ангажман, успешно се бавио и спортом и био је џудиста у Џудо клубу „Партизан“, под менторством професора Јорге. Такође се бавио и ракетним моделарством.
[уреди] Рана каријера. Након завршетка редовних студија, 1974. године одлази на докторске студије у САД, на Градски колеџ Њујорка (City College of New York), које је и завршио у пролеће 1978. године, у рекордном року, као најбољи докторант. Докторирао је код професора Џозефа Бирмана (Josef Birman), једног од најцењенијих физичара у области физике кондензованог стања материје. Тема докторске дисертације Марка В. Јарића је била „Теорије група и ренормализациона теорија група структурних фазних прелаза у А-15 системима“. За време докторских студија у Њујорку, Марко В. Јарић је стицао и предавачко искуство, јер је већ био укључен у предавања, у својству асистента и заменика предавача (Adjunct Lecturer). 1990. године добија статус редовног професора где остаје све до своје смрти, 1997. године. Професор Марко Вукобрат Јарић је преминуо 25. октобра 1997. године од последица једног од статистички најређих тумора, глиобластома мултиформе, злоћудног тумора на мозгу.

У спомен на професора Марка Вукобрат Јарића, 1998. године, његов професор Илија Савић, Маркова породица и његови пријатељи и сарадници покренули су заједно Фонд „Проф. др Марко В. Јарић“, намењен стипендирању истакнутих појединаца и група научника из области физике. Кандидати морају бити држављани Југославије/Србије, или странци српског порекла. Награда се додељује једном годишње, на рођендан Марка В. Јарића, 17. марта. За кратко време, ова стипендија је доспела у ред најпрестижнијих домаћих признања у области науке, а то је само један од начина да се сачува успомена на лик и дело овог човека, у коме су обједињени личност врхунског научника, изузетног патриоте и великог хуманисте.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

21.март

Рођен је Жозеф Фурије (21. март 1768 — 16. мај 1830.) француски математичар и физичар. Син кројача, остао је сироче у осмој години. Школовање је започео у једном бенедиктинском манастиру а затим прешао у војну школу. Касније приступа Високој школи (École normale supérieure). Имао је за професоре Лапласа и Лагранжа. 1797. добија катедру у Политехничкој школи. Учествовао је у Француској револуцији. Прати Наполеона у Египат 1798. и добија високо место дипломате. Постаје секретар Египатског института. Враћа се у Француску 1801. године. 1816. се сели у Париз. Постаје члан Академије наука (Académie des sciences) 1817. и 1826. члан Француске академије (Académie française) на позицији 5. Умире у Паризу 1830. године.
Универзитет у Греноблу носи његово име.1822. објављује „Аналитичку теорију топлоте“ (Théorie analytique de la chaleur). Приписује му се откриће које је објавио у есеју из 1824. да атмосферски гасови могу да повећају површинску температуру на Земљи. Овај ефекат ће касније бити назван ефекат стаклене баште. Успоставио је концепт енергетског баланса планета. Између 1822. и 1829. објављује Извештај о напретку математике.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

22.март

Рођен је Роберт Ендрус Миликен (22. март 1868 — 19. децембар 1953) у Морисону (Илиноис, САД), похађао је Оберлински колеџ и докторирао 1895. на Колумбија универзитету. Од 1921. до 1945. руководио је физичком лабораторијом Калифорнијског технолошког института Калтек (Caltech). У првим истраживањима бавио се рентгенским зрачењем и слободним ширењем гасова. Године 1910. одредио је наелектрисање електрона. Такође је веома познат његов рад на експерименталној потврди фотоелектричног ефекта. Године 1923. добио је Нобелову награду за одређивање елементарног наелектрисања и за истраживање фотоелектричног ефекта.

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

Рођен је Јожеф Стефан (код Клагенфурта 24. март 1835—Беч 7. јануар 1893) најпознатији словеначки математичар и физичар. Дипломирао је математику и физику на универзитету у Бечу. За време студентског живота писао је песме на словеначком језику. Касније је био учитељ физике на Бечком универзитету и био тамошњи предстојник за физику.

Јожеф Стефан је најпознатији по физичкој формули, која говори о енергији радијације црног тела. Закон је касније доказао Лудвиг Болцман па се тај закон данас назива Стефан-Болцманов закон. У тој формули наступа и константа, која се назива по Јожефу Стефану – Стефанова константа. Данас се по њему назива и главни истраживачки центар Институт Јожеф Стефан у Љубљани.

Информацију нам је пронашла Милица Петровић

24.март

Рођен је Александар Едмон Бекерел (24. март 1820 — 11. мај 1891) француски физичар који је проучавао соларни спектар, магнетизам, електрицитет и оптику. Био је познат по својим радовима везаним за луминесценцију и фосфоресценцију. Открио је фотоволтски ефекат, који представља физику иза соларних ћелија, 1839. године. Био је син Антоана Сезара Бекерела и отац Анрија Бекерела.
Бекерел је рођен у Паризу и био је, у навратима, ученик, асистент и наследник свог оца у Музеју природне историје. Такође је постављен за професора Пољопривредног института у Версају који је био кратког века 1849. године, а 1853. године постао је шеф катедре за физику на Конзерваторијуму уметности и заната. Бекерел је био повезан са својим оцем у већини својих дела, али он сам је посветио доста пажње проучавању светлости, а посебно фотохемијским ефектима и спектроскопским карактеристикама соларне радијације и електричне светлости, као и феноменима фосфоресценције, посебно код сулфида и смеша уранијума. У вези са овим, каснијим истраживањима, осмислио је фосфороскоп.

Информацију нам је пронашла Драгана Арнаут

27.март

Рођен је Вилхелм Конрад Рентген (27. март 1845 — 10. фебруар 1923) немачки физичар, који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетне зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци. Студирао је на универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869. докторирао је на Универзитету у Цириху.Погрешно се верује да је Рендген икс-зраке пронашао случајно. Случај је био само утолико што је застор баријумплатинацијанида који је припремио за један од наредних експеримената засветлео пре него што је био употребљен
У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената.

Информацију нам је пронашао Велимир Веља Марсенић

28.март

Острво три миље је острво површине 3,3 km2 на реци Сасквехана (енгл. Susquehanna) у Пенсилванији (Америка) и име нуклеарне електране. Име овог острва се веома често повезује са хаваријом 28. марта 1979. године, када се делимично отопило језгрореактора TMI-2 нуклеарне електране Острво три миље. Приликом ове катастрофе, није дошло до озрачења особља које опслужује реактор.

Тих година, у Америци се планирала изградња 129 нуклеарне електране. Након несреће која се догодила, реализовано је само 53 пројекта. Важно је напоменути, да је пре несреће око 70% популације подржавало амерички нуклеарни програм, док је после несреће овај број пао на 50% и временом је бивао све мањи и мањи. Чишћење електране је почело у августу 1979. године и завршено је крајем 1993. године. Од 1985. до 1990. године, скоро 100 тона радиоактивног горива је уклоњено из ове нуклеарне електране.

Информацију нам је пронашла Милица Еркић

30.март

Рођен је Роберт Вилхелм Еберхард Бунзен (Гетинген, 30. март 1811. – Хајделберг, 16. август 1899) немачки хемичар.
Основао је спектралну анализу са Кирхофом. Године 1859. су конструисали први спектрални апарат с призмом, а 1861. године су том методом открили нове хемијске елементе, рубидијум и цезијум. Радили су експерименте о спектрима апсорпције, којима су протумачили Фраунхоферове линије у сунчевом спектру. Бунзен је пронашао гасни пламеник (Бунзенов пламеник).

Информацију нам је пронашао Ђуро Мартиновић

31.март

Рођен је Рене Декарт (31. март 1596. у Ла Еју у Француској). Био је члан имућне грађанске породице која је дала неколико учених људи. Отац му је био адвокат и судија, па није имао много времена за породицу. Мајка му је умрла годину дана после његовог рођења, па је њега, брата и сестру подизала бака у Ла Еју. 1604. године, када је имао осам година, послат је у језуитску школу у Ла Флесу где се учила аристотеловска филозофија природе, логика, физика, метафизика и математика. Заправо, настава се сводила на коментарисање Аристотелових дела. Имао је проблема са здрављем, па је добио дозволу да остаје у кревету до једанаест сати ујутру. Тамо је учио до 1612. Затим се уписао на Универзитет у Пуатијеу где је учио права и годину дана касније дипломирао. Ипак, никада се није бавио правом. 1618. је постао члан армије принца Мориса од Нассауа, вође Уједињених Холандских Провинција са намером да настави војну каријеру. Иако постоје разлози за мишљење да је могао бити војник, већина биографа расправљају о томе да је више вероватно да су његове дужности биле оријентисане према образовању или инжињерству. Следећих година Декарт је служио и у другим армијама, али су његову пажњу већ привукли проблеми математике и филозофије којима је посветио остатак живота. Био је у Италији од 1623. до 1624, а године од 1624. до 1628. провео је у Француској. Док је био у Француској посветио се проучавању филозофије и експерментисао у области оптике. 1628. године, пошто је продао својину у Француској, одселио се у Холандију, где је провео већи део остатка живота. У то време је радио на делу „Правила за руковођење умом“ (Практична и јасна правила управљања духом у истраживању истине; Де ругулус утилибус ет цларис ад ингении дирецтионен ин веритатис инqуиситионе). Вероватно је током првих година боравка тамо напиао своје прво велико дело „Филозофски есеји“ које је објављено 1637. Дело је имало четири дела: есеј о геометрији „Геометрија“ (Ла Геометрие), есеј о оптици „Диоптрија“(Ла Диоптриqуе), есеј о метеорима „Метеори“ (Лес Метеорес) и „Расправа о методи“ (Расправа о методи – правилног управљања умом и тражења истине у наукама) која је описивала његове филозофске претпоставке. Делови о оптици и метеорима је требало да буду у оквиру већег дела „Свет“ , међутим када је „Свет“ 1633. био спреман за штампање, чувши за осуђење Галилеја на кућни затвор од стране цркве исте године, Декарт је мудро одлучио да не ризикује објављујући свој рад тако да дело није било штампано. Ово дело пратили су други филозофски радови, међу којима су „Размишљања о првој филозофији“ из 1641. и „Принципи филозофије“ из 1644. године. Његова дела су и „Расправа о музици“ из 1618. и „О страстима душе“ из 1649. године. 1649. године Декарта је у Стокхолм позвала шведска краљица Кристина да би је подучавао. Двадесеттрогодишња краљица је желела да црта тангенте у пет сати ујутру, тако да је Декарт разбио своју животну навику устајања у једанаест сати. Желећи да својим саветима утиче на ћудљиву владарку тада моћне земље како би тиме учинио несто за мир у свету, Декарт је подносио сурове услове у земљи стена и глечера и свако јутро ходао до палате. Иако се краљица добро бринула о њему, он није био навикнут на хладноћу шведских зима и умро је 11. фебруара 1650. године од запаљења плућа.
Информацију нам је пронашла Ања Веселиновић

Календар физике

Почињемо да правимо Календар физике под називом „Физика из дана у дан„. За почетак, сваког дана ћемо додавати датуме који су значајни из неког разлога за развој физике. Биће ту кратких биографија и значајних догађаја. Од свега помало. Пратите и надам се да ћете уживати и научити нешто ново.

Физика из дана у дан од 01. јануара до 31. марта

Крећемо!

Post Navigation