Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Archive for the tag “математика”

СуперШкола

СуперШкола је учионица на интернету за ђаке 5-8. разреда чија је сврха да деци и родитељима олакша учење и праћење градива од куће.
Израда садржаја СуперШколе је трајала око 18 месеци, а у продукцију је било укључено око 40 људи, превасходно наставника, лектора и рецензената.
Основни садржај СуперШколе су видео лекције из 4 предмета – Српског језика, Математике, Физике и Хемије. Лекције просечно трају око 10 минута, а обогаћене су поступно решеним задацима, цртежима, анимацијама, исписима и експериментима. Битно је напоменути да ових 700 лекција у потпуности прате план и програм Министарства просвете Репблике Србије, а да се СуперШкола може (уз интернет конекцију) користити на рачунару, таблету или паметном телефону.
Осим видео лекција постоји доста додатних садржаја који могу бити од користи ђацима – електронска комуникација са наставницима СуперШколе који у најкраћем могућем року решавају сваки ђачки проблем, тестови за проверу знања са великом базом питања, тестови намењени припреми матуре, интерактивни периодни систем елемената, сажета знања из математике и видео лекције о практичном и сигурном коришћењу рачунара и интернета.
Како смо чули од креатора СуперШколе, искуства прошлогодишњих корисника су више него добра. СуперШкола је у анкетама о квалитету садржаја добила просечну оцену 4,5, а чак 88% корисника је рекло да ће се и ове школске године претплатити на СуперШколу.
Више информација о СуперШколи можете пронаћи на сајту www.superskola.rs где је могуће погледати како изгледају видео лекције и остале додатне функционалности које ова сјајна услуга нуди.
СуперШкола функционише по принципу претплате, а за оно што нуди, цене су веома повољне.

У сарадњи са СуперШколом, посетиоцима нашег сајта је омогућено 10% попуста на, већ повољнецене СуперШколе. Приликом претплате, у поље „Ознака промотера“ упишите број 1017 и систем ће вам аутоматски обрачунати 10% попуста.

880x170

Advertisements

Осећате се ирационално

Не, то није због времена. Данас сте преживели јединствени Пи дан.

Данас 3.14.15. у 9:26:53 доживели сте првих 10 цифара броја пи.

11046477_10206546566249834_4625385596295575450_nПогледајте чланак Пи око нас и ми у њему

 

Шта је било на завршном испиту 2011/12

Преузето са http://www.ceo.edu.rs

Збирке за завршни испит

Пробни тест

Мој коментар комбинованог теста

Завршни испит

Неискоришћене комбинације

 

Како је било на завршном испиту 2010/11

Преузето са http://www.ceo.edu.rs

Збирке за завршни испит

Пробни тест

Завршни испит

Неискоришћене комбинације

Имате ли проблем

Доктор: Имате ли неки проблем?

Физичар: Имам, наравно, ја сам физичар.

1538652_618276051573289_115722020_n

Како то раде математичари, а како физичари

Ових дана спремамо се за кићење јелке.

Како је било прошле године.

Драма у кући. Одлазим у подрум по јелку и украсе. Склапање јелке је мој посао и поправка сијалица (које сваке године не раде па прораде). Поставио сам дугачку украшену грану, једва. Нервоза. Син жели да окити јелку сам. После полусатног набацивања украса на јелку она пада (мени на памет пада Ефраим Кишон и његова књига Код куће је најлепше). Супруга преузима ствар у своје руке и искусним оком и вештим рукама после два три сата завршава посао. И јелка стварно добро изгледа.

jelka1

Али да није било мене да одем до подрума …

Ове године смо пронашли формулу. Тачније математичари, и то британски, наравно.

original

За савршену јелку потребно је пажљиво изабрати број кугли, дужину украсних трака, сијалица и наравно висину украса на врху.

  • Број кугли: квадратни корен из 17 поделити са 20 и помножити са висином јелке у центиметрима.
  • Дужина украсних трака: 13 помножити са бројем “пи”, поделити с осам и потом помножити са висином јелке.
  • Дужина сијалица: “пи” пута висина дрвета
  • Висина украса на врху: висину јелке у центиметрима поделити са 10

За нашу јелку од 150 центиметара потребно је: 31 кугла, 765 центиметара украсних трака, 471 центиметар сијалица и украс висок 15 центиметара.

Ух! А физичари воле овакве јелке.

Јелка и анти јелка

inv

Тесла јелка

tesla

Пробни завршни испит – Математика и помало физика

Занимљив пробни завршни испит из математике. Мало рачуна и пуно размишљања у практичним задацима. Свиђа ми се!

Издвојићу пар задатака из физике.

1316Леп је задатак и из мог старог краја са неизбежним трамвајима.

4 Физичка тела пружају мноштво могућности.

lampa9101112Погледајте Пробни завршни испит Математика мај 2013 и Решења Математика.

Мени је занимљив за читање био и српски језик. Погледајте Пробни завршни испи Српски језик мај 2013 и Решења Српски језик.

Шта ће бити у јуну?

Математика у служби физике

или „Шта је добро украсти од математичара“

Дефиниција површине:

У математици површина равне фигуре представља број квадратних јединица које фигура покрива. Подручје  унутар облика или простор мери се у квадратним јединицама. Код  правоугаоника и квадрата, једноставано множење дужине и ширине даће број квадратних јединица. Постоје многе формуле које се користе за одређивање површине математичких фигура.

На часовима смо говорили о одређивању површине (погледајте Мерење – шести разред) тако што смо мерили дужине и знајући формуле одређивали површине фигура (квадрат, правоугаоник, коцка и квадар).

Позабавимо се мало мерењем површине.

Како на основу дефиниције површине измерити површину?

Желимо да измеримо површину петоугла приказаног на слици.

0

Поставимо иза њега квадратну мрежу

1

и пребројимо квадратиће

2

Уколико је површина једног квадратића 1cm2  (квадратић странице 1cm) измерена површина петоугла је 16,5cm2.

Проверимо!

У помоћ позивамо математику и једну, за мене доскора непознату теорему, Пикову теорему. 

3

Нека је дат многоугао чија темена у неком правоуглом координатном систему имају целобројне координате (темена у чворовима мреже). Површина оваквог многоугла одређује се на веома једноставан начин применом једне формуле која захтева само познавање броја темена и броја свих тачака датог координатног система које имају целобројне координате и које се налазе у унутрашњости датог многоугла.

Нека је i – број тачака координатног система које имају целобројне координате и које су у унутрашњости многоугла (плаве тачке на слици), и нека је b – број темена многоугла, која су по претпоставци већ тачке са целобројним координатама (црвене тачке на слици), тада се површина овог многоугла рачуна по формули:

\displaystyle P=i+\frac{b}{2}-1

Површина нашег петоугла је, на основу дате формуле,

P=15+5/2-1=16,5cm2

Формула ради!

Али није сваки многоугао са целобројним координатама. И тада можемо да користимо формулу, али ћемо добити приближну вредност површине или ако смањимо квадратну мрежу и уместо центиметра ставимо пола центиметра, или још боље милиметар, добићемо, прецизније измерену површину.

Шта ће нас увек довести до тачног резултата?

Поставимо координате на правоуглом систему и означимо темена петоугла.

4

Координате тачака су А(0,3), B(6,2), C(7,4), D(4,5) и E(3,7). Координате помножимо на следећи начин, приказан на слици. Апсолутна вредност полузбира је површина.

5

Опет ради! На овај начин можемо да одредимо површину било ког многоугла (није неопходно да темена буду целобројне координате) сем многоугла код кога се странице самопресецају (слика)

polycrossed

Није лоше бити физичар који уме да користи математику и њене алатке, па нам некад и немогуће постаје крајње једноставно.

Post Navigation