Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Archive for the tag “шести разред”

На захтев читалаца

објављујем решења припрема полугодишњих тестића за седмаке и шестаке

fsolution

Седми разред

1. снага – ват, рад – џул, убрзање – метар по секунди на квадрат, брзина – метар у секунди, сила – њутн, маса – килограм

2. 240cm

3. 20m/s

4. a)

5. 3750J, 6250J

6. в)

7. 500Ј

8. б)

9. 12N

10. б)

Шести разред

1. 0,05N

2. 20,4g

3. 2,2g/cm3

4. 0,202m

5. 11

6. јачина струје – ампер – А, маса – килограм – kg

7. б)

8. б)

9. в)

10. в)

Полугодишњи тестић за шестаке

Полугодишњи тест ће бити прилика да поправите утисак који се оставили из области Мерење и Маса и густина. Притиска на овом тесту бити неће.

2469531_orig

Ево како би тест могао да изгледа.

1.

Колика је маса тела тежине 50mN?

2.

Колика је маса тела густине 13,6g/cm3 и запремине 1,5ml?

3.

Ако је маса тела приказаног на слици 110g одредити његову густину.

gust

 

 

 

 

4.

Педаљ је назив за стару српску меру задужину.  Мерење у педљима се врши шаком, односно најдужим распоном између палца и средњег прста. Износи 20,20 центиметара. Колико је један педаљ метара?

5.

Полица за књиге има дужину 0,8m. На њој се налази 9 књига исте дебљине, поређане једна до друге. Ако је дебљина једне књиге 4cm, колико још књига можемо сместити на полицу?

6.

Попуни табелу

физичка величина

јединица физичке величине ознака јединице физичке величине
 

А

маса  

7.

Резултат мерења се приказује у облику

а) средња вредност ± релативна грешка мерења

б) релативна грешка ± апсолутна грешка мерења

в) средња вредност ± апсолутна грешка мерења

8.

Ако у телу направљеном од злата густине 19,3g/cm3постоји шупљина испуњена металом мање густине од злата тада тело има масу

а) већу него да је направљено од чистог злата

б) мању него да је направљено од чистог злата

в) није могуће одредити

9.

Заокружи тачан одговор

a) Тежина тела на Земљи је мања него тежина истог тела на Месецу

б) Тежина тела на Земљи је иста као тежина истог тела на Месецу

в) Тежина  тела на Земљи је већа него тежина истог тела на Месецу

10.

Тело које се јаче опире промени брзине

а) има мању масу

б) је мање инертно

в) има већу масу

Маса и/или тежина

Пред вама је песма Ненада Давидовића професора из Прњавора (Република Српска) објављена 2004. године у збирци песама „Еј физико, учена“.

МАСА И ТЕЖИНА

Маса брате није сила,

па да исправно буде:

Тежак  сам педесет кила.

То је да ти суде!

Масу мјериш у килограмима,

 ал’ у њутнима си тежак,

 мораш пазит’ то да штима,

 да не будеш случај риједак.

Када опет будеш питан:

Колико си, је ли тежак?

Одговор нек ти буде хитан:

Маса ми је, килограма педесетак.

А тежину ако хоћеш, сад,

ти на масу своју примјени,

Њутнов други закон тад.

Не знаш ли, а ти лист окрени.

ИЗ РЕЦЕНЗИЈА

Елементи игре и доза хумора …

Постоје објективни разлози због којих је физика у нашим школама постала тежак, досадан, што значи одбојан предмет. Своја искуства о природним појавама ђаци не проширују на часовима физике путем огледа, што је основни захтјев Наставног плана и програма.

Принуђени су да запамћују много нових апстрактних појмова и ријечи неухватљивог садржаја. Пјесме Ненада Давидовића из збирке “Еј физико учена…” ученицима ће физику учинити приступачнијом. У њима су присутни елементи игре и доза хумора, па мислим да ће се допасти и онима који не воле физику.

 Дејан Крунић, проф.

masa-tezina1

Мерење за шестаке по други пут

0001

Припрема за другу проверу из Мерења

1. задатак

Попуни табелу

физичка величина

јединица физичке величине

ознака јединице физичке величине

К

јачина светлости

2. задатак

а) 0,32cm2 =_______________dm2

б) 1,5L =_____________cm3

3. задатак

а) Одредити површину правоугаоника страница 2,5dm и 0,6m.

б) Одредити запремину коцке ивице 0,25dm.

4. задатак

Колико је литара фарбе потребно да се офарба једна страна ограде дужине 100m и висине 1,5m ако 0,5L фарбе може да прекрије површину 2m2?

5. задатак

При мерењу запремине течности мензуром добијени су следећи резултати:

41,1mm3, 41,4mm3 и 41,4mm3.

а) Колика је средња вредност измерене запремине?

б) Одредити одступања од средње вредности.

в) Колика је апсолутна грешка мерења?

г) Приказати резултат мерења.

д) Одредити релативну грешку мерења.

ММ – мало мерења

Волите ли M&M?

А Мало мерења?

6a00d83451db4269e20147e092ff78970b-400wi

Пробајте да одмерите снаге са првом провером из Мерења.

1. задатак

Попуни табелу

физичка величина

јединица физичке величине

ознака јединице физичке величине

mol

маса

секунд

температура

2. задатак

а) 1dm2=______________ mm2

б) 1m3=____________cm3

в) 1d=____________min

г) 1dm=____________mm

3. задатак

а) 0,32m2 =___________dm2

б) 2,15cm =__________m

в) 1500mL =____________ mm3

г) 1d 15min = _________s

4. задатак

Одредити површину правоугаоника страница 20cm и 0,25m.

5. задатак

Одредити запремину квадра ивица 5cm, 2dm и 1m.

1/2 годишњи тест за 6

Припрема за полугодишњи тест за шестаке

Матер и ја

Матер и ја је почетак физгонетке

„Матер и ја одосмо у природу и где год се окренусмо она је била ту.“

Наравно реч је о МАТЕРИЈИ.

Текст песме matter-song-lyrics преузето са http://www.havefunteaching.com

Сила за плус за шестаке

Да ли сте довољно брзи

да побегнете тираносаурусу? Да, ако сте најбржи на планети.

trexНисте! Нема везе. Савременом човеку то и није битно. Али му је важно да добро савлада задатке из физике. Шестаци, да би што боље урадили другу проверу из Кретања погледајте припрему.

1. (теорија увод и кретање)

А)  Из аутомобила цури уље. Ако је траг аутомобила као на слици он се креће

а) променљиво праволинијски

б) равномерно праволинијски

в) није могуће одредити како се креће аутомобил

.     .     .     .     .     .      .

Б) Која појава није механичка:

а) кретање

б) наелектрисавање

в) ротација Земље

2. (претварање јединица за брзину, пређени пут и време кретања)

а) v=0,5m/s=… km/h

б) t=1,5min=…s

3. (примена формуле за брзину код равномерно праволинијског кретања) 

Ако се тело креће брзином 25m/s одредити:

a) време за које ће тело прећи 5km

б) пређени пут тела за 5min.

4. (средња брзина)

Неко тело се током 1/6min кретало сталном брзином прешло одређени део пута, а затим је прешло још 100m за 30s. Ако је средња брзина тела на целом путу 7,5m/s одредити:

а) укупно време кретања тела

б) укупан пређени пут тела

в) први део пута.

5. (графици зависности брзине и пређеног пута од времена код рпк)

На основу датог графика зависности пређеног пута од времена одредити:

а) вредност најмањег подеока на хоризонталној оси

б) вредност најмањег подеока на вертикалној оси

в) брзину тела

г) пређени пут тела након трећине времена кретања

untitled

Сад сте довољно брзи!

trkacicaРешење:

1. А) б), Б) б)

2. а) 1,8km/h, б) 90s

3. а) 200s, б) 7500m

4. a) 40s, б) 300m, в) 200m

5. a) 5s, б) 75m, в) 5m/s, г) 50m

Исто решење

Пре неки дан поставио сам шестацима у оквиру припреме за проверу из Притиска следећи задатак

Коцка ивице а=30cm направљена од дрвета густине ρ=800kg/mлежи на хоризонталној подлози. Одредити притисак коцке на подлогу.

После минут два долази до мене ученик са тачном бројном вредношћу 2400Pa. Погледам како је дошао до решења и видим да је погрешио. Урадим ја задатак на табли.

Учениково решење:

p=ρGh=800kg/m3·10N/kg·0,3m=2400Pa

Моје решење:

S=a·a=0,09m2

V=a·a·a=0,027m3

m=ρ·V=800kg/m3·0,027m3=21,6kg

Q=m·G=21,6kg·10N/kg=216N

p=Q/S=216N/0,09m2=2400Pa

Али ја сам урадио на бржи начин.

Да, али не и тачно. Тражили смо притисак чврстог тела, а не хидростатички притисак. Може да се добије твоје решење, али сређивањем једначина на следећи начин:

p=Q/S=m·G/S=ρ·V·G/S=ρ·a·a·a·G/a·a=ρ·a·G=800kg/m3·0,3m·10N/kg=2400Pa

Значи мени је тачно.

Није, јер проверавам и поступак, а не само бројне вредности (као на комбинованом тесту).

Можда сам старомодан што нисам признао задатак као тачан, али сам такав.

isto

Притиснути физиком

Иако притиснути физиком ове године шестаци су издржали притисак и успешно стигли до последње провере: Притисак.

pod pritiskom

Погледајте припрему за последњу проверу.

1. задатак (теорија)

А) Хидростатички притисак

а) расте са смањењем густине течности

б) смањује се са смањењем густине течности

в) не мења се са смањењем густине течности

Б) Заокружи тачно тврђење.

а) када је ваздух сув атмосферски притисак опада

б) када је ваздух влажан атмосферски притисак расте

в) када је ваздух влажан атмосферски притисак опада

2. задатак (претварање јединица)

Изразити:

А) 0,998bar =                    Pa

Б) 230kPa =                     MPa

3. задатак (притисак чврстих тела)

Површина стопала дечака је 15cm2. Aко је његова маса 45kg колики притисак врши на подлогу ако стоји

а) на једној нози, б) на обе ноге?

4. задатак (хидрауличне машине)

Мањи клип хидрауличне машине има површину 20cm2, а већи 0,8dm2. Колика је маса терета који се може подићи овом машином када се на мањи клип делује силом 0,01kN?

5. задатак (хидростатички и атмосферски притисак)

Наћи укупан притисак који делује на зидове подморнице на дубини 0,15km у мору (густина морске воде је 1030kg/m3) ако је атмосферски притисак 101kPa.

Ослободите се притиска вежбајући Притисак!

Притисак – шести разред

 Притисак

Два тела идентичних димензија, различитих маса (дрвени и гвоздени квадар) на песку. Шта се дешава?

1

Два тела истих маса, постављени тако да имају различите додирне површине са подлогом. Шта се дешава?

2

У оба случаја различити су притисци на подлогу.

Закључци:

Што се сила распореди на већу површину то мање притиска подлогу.

220px-Opyt_s_gvozdyami_i_doskoy_v_peske220px-Opyt_s_gvozdyami_i_doskoy_v_peske_2

Ако је површина мања за исти учинак потребна је мања сила.

Уводимо нову физичку величину притисак, p.

Притисак је бројно једнак интезитету силе која делује нормално на јединицу површине коју притиска.

pritisak

p=F/S

 јединица је паскал

[Pa]=[N/m2]

Притисак чврстих тела

Свако тело врши притисак на подлогу услед своје тежине.

F=Q=mG

tezina

Притисак се кроз чврста тела преноси директно у правцу и смеру силе која делује.

Пример:

Површина плоче стола је 1m2, а површина све четири ноге стола је 100cm2. Сто има укупну тежину од 100N. Колики притисак врши сто ако се постави на: а) плочу, б) ноге?

Притисак течности и гасова

Паскалов оглед

на основу кога је дефинисао Паскалов закон:

Спољашњи притисак који делује на течности и гасове, преноси се подједнако у свим правцима.

tecnostpaskgaspaskal

Суд са два клипа

Притисак испод мањег клипа је p1=F1/S1, а испод већег је p2=F2/S2. На основу Паскаловог закона у стању равнотеже је p1=p2, тако да је

F1/S1=F2/S2, односно F1/F2=S1/S2 .

hidraulicnamasina

Интезитети сила на клиповима односе се као величине површина попречних пресека клипова.hidraulic

Примена: хидрауличне машине – преса, кочница, дизалица

presa

Хидростатички притисак

Три стаклене цеви затворене гуменом опном исто испупченом уколико су отвори на истом нивоу. Опна се деформише под дејством притиска који врши тежина течности у цеви.

Picture2

Хидростатички притисак

  • настаје због тежине течностиvoda
  • у течностима на истој дубини једнак је у свим правцимаprit1
  • расте са порастом дубинеsl2

Торичелијев оглед

Хидростатички притисак зависи од густине и висине стуба течности

p=ρ·g·h

Хидростатички парадокс

Хидростатички притисак не зависи од облика суда нити од масе течности у суду.

5

Спојени судови

spojeni sudovi

Закон спојених судова:

У спојеним судовима нивои исте течности налазе се у истој хоризонталној равни.

Примена

водовод

??????????????????????????????

 Picture4

либела

water-levelфонтана

Picture2

чајник

Picture3

преводница

Picture5

Атмосферски притисак

Аеростатички притисак се јавља у гасовима услед њихове тежине.

У затвореним судовима је незнатан.

Аеростатички притисак који се јавља као последица велике тежине 200km дебеле атмосфере назива се атмосферски притисак.atm pritisak

Услед деловања Земљине теже горњи слојеви ваздуха сабијају доње тако да је најгушћи најнижи слој ваздуха.

  • Влажан ваздух – притисак опада (водена пара лакша од ваздуха) и наговештава лети хладније, а зими топлије времеvreme
  • Сув ваздух – притисак расте и наговештава лети топло, а зими хладно време.

 Торичелијев оглед

Стаклена цев дужине 1m, са затвореним крајем напуњена је живом и загњурена у шири суд са живом. Истекло је мало живе и стуб је био висине 76cm (на нивоу мора). Изнад 76cm живе је скоро безваздушан простор – вакуум.

toriceli

Тада је pа=ρ·g·h=101 396Pa

Када би се оглед изводио на већој надморској висини pа би био нижи.

Нормалан атмосферски притисак је средњи годишњи притисак на нивоу мора.

За нормалан атмосферски притисак користи се јединица бар:

1bar=100000Pa

Нормалан атмосферски притисак код нас износи око 1,014bar или 1014mbar.

Барометри и манометри

Барометар

је инструмент за мерење атмосферског притиска

  • живин барометар: савијена цев са резервоаром поред које je скала

barometar1

  • метални барометар – анероид: угиба се еластична метална мембрана на коју је закачена  казаљка

aner

Манометар

је инструмент за мерење притисака мањих или већих од атмосферског

  • метални манометар – шупља кружна цев са једним затвореним крајемmanommetalni manometar
  • манометар са течношћу – цев у облику слова U где је један крај затворен или отворен крај, а други крај цеви је везан за суд са гасом чији притисак меримоmanometri

Да ли ће бити густо?

Није тако страшно као што наслов обећава. Шестаци, пред вама је припрема за другу проверу из Масе и густине.

gustina

1. задатак (теорија)

A)

Од два тела исте масе, а различите запремине, тело веће густине има

а) мању запремину

б) већу запремину

в) није могуће одредити однос запремина тела

Б)

Ако у телу направљеном од злата густине 19,3g/cm3 постоји шупљина испуњена оловом густине 11,3g/cm3 тада тело има масу

а) већу него да је направљено од чистог злата

б) мању него да је направљено од чистог злата

в) није могуће одредити

2. задатак (претварање је јединица за масу, запремину и густину)

Изразити:

870kg/m3 =                           g/cm3

230mg =                                   kg

3. задатак (примена формуле ρ=m/V)

A)

Колика је маса тела густине 13,6g/cm3 и запремине 1,5ml?

Б)

Колика је густина тела масе 2kg и запремине 225cm3?

4. задатак (одређивање густине)

Ако је маса тела 0,445kg одредити његову густину.

gust

5. задатак (густина и тежина)

Пластични суд облика квадра напуњен је до врха бензином густине 0,71g/cm3. Тежина бензина је 35,5N. Наћи дубину канте ако је њено дно облика правоугаоника страница 25cm и 16cm.

Припремите се и пријатно.

sokic

Маса и густина – шести разред

Маса тела

Сва тела у природи су материјална. Физичка величина којом се изражава материјалност је маса тела.

Маса је особина сваког тела и не зависи од његовог положаја у простору. Маса је основна физичка величина, ознака m. Јединица за масу је килограм (kg).

Мање јединице

грам [g] 1kg=1000g, 1g=0,001kg

милиграм [mg] 1g=1000mg, 1mg=0,001g

Већа јединица

тона [t] 1t=1000kg, 1kg=0,001t

Мерење масе

Вага (теразије) је инструмент за мерење масе – једнаки краци се слободно окрећу око ослонца.

Непозната маса неког тела упоређује се на ваги са познатом масом тегова.

teraz

Према тачности којом се врше мерења непознате масе, теразије могу бити

техничке (тачност 10mg/pod)

аналитичке (тачност 0,2mg/pod)

Постоје и прецизније ваге за мерења и до милионитог дела килограма.

Манифестација  масе

Како ми доживљавамо масу?

  1. Тежина је последица привлачног деловања Земље на сва тела. Земља јаче привлачи тела веће масе. Тежина тела је сила којом тело притиска хоризонталну подлогу на којој лежи или затеже вертикални конац за који је обешено. Тежина тела бројно је једнака производу масе тела m и јачине гравитационог поља G: Q=mG, где је G=9,81N/kg  јачина гравитационог поља Земље .
  2. Тело веће масе се теже покрене с места и теже заустави него тело мање масе. Зато се каже да су тела веће масе тромија (инертнија). За тело које се јаче опире промени брзине каже се да има већу масу и обрнуто.

Маса тела је мера за инертност тела.

Закон инерције

Свакодневно искуство: бицикла се креће када престанемо да окрећемо педале, путници у аутобусу полете напред када аутобус закочи, књига на столу се не помера све док на њу не делује сила.

Ову појаву да сва тела остају у стању мировања или једноликог праволинијског кретања ако на њих не делује сила први је истакао Галилеј и назвао је инерција. Касније је Њутн формулисао Први Њутнов закон – Закон инерције:

Свако тело задржава стање мировања или равномерно праволинијског кретања, све док га нека сила не принуди да то стање промени.

inercija

Маса и тежина као различити појмови

Маса је мера инертности тела, његова особина, а тежина је последица привлачног деловања Земље.

На Месецу и Земљи маса тела је иста (mЗ=mМ), а тежина се разликује (QЗ >QМ). 

masa-tezina1

Густина тела

Тела се разликују по запремини, маси и врсти супстанце. Различите супстанце се разликују по густини.

Мерењем је утврђено:

гвожђе запремине 1m3 има масу 7800kg

дрво запремине 1m3 има масу 750kg

Маса и запремина тела одређују физичку величину која се назива густина тела и карактеристична је за сваку супстанцу.

Густина је маса јединичне запремине (1m3) неке супстанце. Густина је важна особина супстанце и означава се грчким словом ρ (ро). Количник масе и запремине тела је стална величина и то је управо густина:

ρ=m/V

Јединица за густину је kg/m3. Често се користи и јединица g/cm3.

Претварање јединица за густину [kg/m3] :1000 [g/cm3] ·1000 [kg/m3]

Назив супстанце

Густина[kg/m3]

Назив супстанце

Густина[kg/m3]

алуминијум

бакар

гвожђе

дрво

плута

жива

олово

злато

2700

8900

7800

800

240

13600

11300

19300

вода

морска вода

лед

машинско уље

бензин

шпиритус

нафта

алкохол

1000

1030

900

900

710

800

800

800

 

Средња густина

Уколико немамо чисту супстанцу (нпр. шупљине у оквиру тела или нехомогена тела) говоримо о средњој густини која је једнака количнику масе тела и његове укупне запремине. Тада тело можемо да посматрамо као тело исте запремине и средње густине.

Одређивање густине

чврстог тела

потребно је да знамо или да измеримо теразијама масу тела и да израчунамо (ако је тело правилног геометријског облика) или измеримо мензуром запремину тела (ако тело није правилног геометријског облика).

течности

мерење масе течности: прво се мери маса празног суда, а затим маса суда испуњеног течношћу; разлика маса је маса течности. Запремина течности се мери мензуром.

Маса или тежина питање је сад

„Хамлетовску дилему“ разрешиће ових дана шестаци у Бранку.

masa-tezina1

Пред њима је припрема за прву проверу из Масе и густине.

Погледајте какви ће бити задаци.

1. задатак (теорија)

А) Заокружи тачан одговор

а) Тело веће масе је инертније

б) Тело мање масе је инертније

в) Инертност тела не зависи од масе тела

Б) Тежина тела бројно је једнака

а) количнику масе тела и јачине гравитационог поља

б) производу масе тела и јачине гравитационог поља

в) количнику јачине гравитационог поља и масе тела

2. задатак (претварање јединица)

Изразити:

235kg =                 t

20mN =                N

mass_and_weight3. задатак (маса и тежина)

А) Колика је маса тела тежине 305N?

Б) Колика је тежина тела масе 3500kg?

4. задатак (два тела)

Тежина два тела је 12kN. Ако је маса једног тела 0,03t колика је маса и тежина другог тела?

5. задатак (опруга)

Недеформисана еластична опруга се сабије када на њу ставимо тело тежине 120N и дужина јој се смањи за 2cm. Колика је маса тела којим треба оптеретити недеформисану опругу, да би се сабила за 35mm?

Математика у служби физике

или „Шта је добро украсти од математичара“

Дефиниција површине:

У математици површина равне фигуре представља број квадратних јединица које фигура покрива. Подручје  унутар облика или простор мери се у квадратним јединицама. Код  правоугаоника и квадрата, једноставано множење дужине и ширине даће број квадратних јединица. Постоје многе формуле које се користе за одређивање површине математичких фигура.

На часовима смо говорили о одређивању површине (погледајте Мерење – шести разред) тако што смо мерили дужине и знајући формуле одређивали површине фигура (квадрат, правоугаоник, коцка и квадар).

Позабавимо се мало мерењем површине.

Како на основу дефиниције површине измерити површину?

Желимо да измеримо површину петоугла приказаног на слици.

0

Поставимо иза њега квадратну мрежу

1

и пребројимо квадратиће

2

Уколико је површина једног квадратића 1cm2  (квадратић странице 1cm) измерена површина петоугла је 16,5cm2.

Проверимо!

У помоћ позивамо математику и једну, за мене доскора непознату теорему, Пикову теорему. 

3

Нека је дат многоугао чија темена у неком правоуглом координатном систему имају целобројне координате (темена у чворовима мреже). Површина оваквог многоугла одређује се на веома једноставан начин применом једне формуле која захтева само познавање броја темена и броја свих тачака датог координатног система које имају целобројне координате и које се налазе у унутрашњости датог многоугла.

Нека је i – број тачака координатног система које имају целобројне координате и које су у унутрашњости многоугла (плаве тачке на слици), и нека је b – број темена многоугла, која су по претпоставци већ тачке са целобројним координатама (црвене тачке на слици), тада се површина овог многоугла рачуна по формули:

\displaystyle P=i+\frac{b}{2}-1

Површина нашег петоугла је, на основу дате формуле,

P=15+5/2-1=16,5cm2

Формула ради!

Али није сваки многоугао са целобројним координатама. И тада можемо да користимо формулу, али ћемо добити приближну вредност површине или ако смањимо квадратну мрежу и уместо центиметра ставимо пола центиметра, или још боље милиметар, добићемо, прецизније измерену површину.

Шта ће нас увек довести до тачног резултата?

Поставимо координате на правоуглом систему и означимо темена петоугла.

4

Координате тачака су А(0,3), B(6,2), C(7,4), D(4,5) и E(3,7). Координате помножимо на следећи начин, приказан на слици. Апсолутна вредност полузбира је површина.

5

Опет ради! На овај начин можемо да одредимо површину било ког многоугла (није неопходно да темена буду целобројне координате) сем многоугла код кога се странице самопресецају (слика)

polycrossed

Није лоше бити физичар који уме да користи математику и њене алатке, па нам некад и немогуће постаје крајње једноставно.

Сила – шести разред

Узајамно деловање

Узајамно или међусобно деловање два тела је обострана и истовремена појава, услед чега долази до промене брзине тела или његовог покретања из мировања, као и до деформације тела.

Узајамно деловање два тела у непосредном додиру

Деформација

представља промену облика и величине тела.

Основне деформације:

– истезање – деформација при којој се димензија тела повећава;

istezanje

– сабијање – деформација код које се величина (димензија) тела смањује;

– савијање.

Деформације:

– пластична – после завршетка деловања силе остаје у том положају;

– еластична – после завршетка деловања силе тело се враћа у првобитни положај (облик).

Трење

је узајамно деловање тела и подлоге по којој се тело креће. Настаје услед притискања подлоге и постојања неравнина између тела и подлоге:

– трење клизања;

– трење котрљања.

При клизању неравнине једног тела задиру у неравнине другог док се при котрљању оне само додирују па је коефицијент трeња котрљања мањи од коефицијента трења клизања па је трење котрљања мање од трења клизања.

trkliz

Отпор средине

делује тако да успорава кретање. Иако је отпор у ваздуху релативно мали, не можемо увек да га занемаримо, нарочито код кретања великим брзинама, као нпр. у тркама „формуле 1“.

Узајамно деловање два тела која нису у непосредном додиру

Гравитационо деловање

јавља се између Земље и тела у њеној близини (и између свих тела без обзира на њихову величину, али дејство видимо када су тела велика – Земља).Gravity-logo-small

Гравитационо деловање се не може неутралисати и увек је привлачно.

Електрично деловање

постоји између наелектрисаних тела. Оно може да буде и привлачно и одбојно.

Постоје две врсте наелелектрисања + и -. Пластичну шипку ако протрљамо вуном она постаје негативно наелектрисана. Стаклену шипку ако протљамо свиленом крпом она постаје позитивно наелектрисна.

Истоимена наелектрисања (наелектрисања истог знака) се одбијају, а разноимена (наелектрисања супротног знака) привлаче.law-elects01

opposite_charges_attract_lg_clr

Магнетно деловање

се јавља између магнета или између магнета и предмета од гвожђа и челика. Магнетно деловање је најјаче на крајевима магнета – половима (северни N јужни S). Магнети имају два пола. Магнет увек заузима правац север – југ (N-S).

polovi

Може бити привлачно (разноимени магнетни полови), и одбојно (истоимени магнетни полови).mag_sila

Основне особине магнета: привлаче предмете од гвожђа и челика. Стални (магнетит) и привремени (гвожђе). Праве се у различитим облицима (шипка, потковица, игла, плочица, прстен).

Сила

Мера узајамног деловања тела назива се сила. Промене кретања или деформације тела настају услед узајамног дејства међу телима односно услед постојања силе.

Најчешћа ознака за силу је F. Сила је изведена физичка величина (изводићемо је наредне године, кад порастемо).

Јединица за силу је њутн (N) – у част енглеског физичара Исака Њутна.

N

Мања јединица  милињутн             1N = 1000mN      1mN=0,001N

Веће јединице    килоњутн             1kN = 1000N        1N=0,001kN

мегањутн               1MN=1000kN=1000000N

Свака сила има своју јачину (интезитет), правац и смер. Дакле сила је векторска величина коју представљамо усмереном дужи.

sila

Правац дужи је правац деловања силе, стрелица показује смер деловања силе, а јачина је одређена дужином дужи односно бројем подељака чија се вредност може мењати у зависности од договора.

Почетак вектора представља нападну тачку силе (и означава као да је дејство силе концентрисано на ту тачку).

 Примери сила

1. гравитација Fg – сила Земљине теже сила којом Земља привлачи сва телаgravit

Сила којом тело под дејством силе Земљине теже делује на хоризонталну подлогу или затеже конац о који је обешено назива се тежина тела Q.

2. електрична сила Fe

је мера узајамног деловања наелектрисаних тела. Може бити привлачна и одбојна.

3. магнетна сила Fm

је мера узајамног деловања магнета. Може бити привлачна и одбојна.

4. еластична сила Fel

је узрок враћања тела у првобитни облик и супротног је смера од силе која је изазвала деформацију

5. сила трења Ftr

увек има смер супротан смеру кретања тела и зависи од храпавости додирних површина и од величине силе којом тело делује на подлогу.

Не зависи од величине додирне површине подлоге и тела

трење котрљања < трење клизања

 Слагање сила

У многим случајевима на једно тело делује више сила које утичу на његово кретање. Деловање свих тих сила може се заменити деловањем само једне силе која се назива резултантом или резултујућом силом (обележаваћемо је са FR).

Слагање сила је поступак налажења њихове резултанте.

Најједноставнији случај слагања сила је слагање колинеарних сила. Колинеарне силе су силе које делују дуж истог или паралелних праваца.

Слагање колинеарних сила истог смера

isti

Резултујућа сила једнака је   F=F1+F2

Слагање колинеарних сила супротног смера

suprotni

Резултујућа сила једнака је   F=F2-F1

Мерење силе динамометром

Посматрамо еластичну опругу (у неистегнутом стању има дужину l)на коју се каче једнаки тегови. При сваком качењу опруга се додатно издужује. Мере се издужења опруге. Колико пута се повећа јачина силе, толико пута се повећа и издужење опруге, односно, издужење опруге је директно сразмерно јачини силе која изазива деформацију.

opruga

Шта то значи? Ако се при деловању силе F1 опруга истегне (или сабије) за x1, а при деловању силе F2 деформација је x2, онда важи

F1/x1=F2/x2

На овом принципу израђен је инструмент за мерење јачине силе, који се назива динамометар.

tezina U11010_L

Сила за шестаке

images

Није тешко само запните свом силом и гурајте како да нема трења.

Пред вама је припрема из Силе.

1. задатак – теорија

A) Сила је а) основна физичка величина, б) изведена физичка величина

Б)  Електрична сила може бити

  • ________ и _______

2.задатак – претварање јединица за силу и дужину

  • l1=2,35cm =                          dm
  • F2 = 23mN =                          N
  • F3 = 23kN =                           N
  • l4= 2,3dm =                           m

3. задатак – представљање силе

  • А) Графички представити силу јачине 2,5kN, која делује вертикално навише. Вредност једног подеока је 500N.
  • Б) На слици је приказан вектор силе јачине 2,8mN. Колика је вредност једног подељка изражена у њутнима?
  • vektor

4. задатак – слагање сила

  • На тело делују две силе. Ако једна делује наниже и има интезитет 28N, графички и рачунски одредити другу, ако резултујућа сила интезитета 7N делује у истом правцу и супротном смеру од прве силе.

5. задатак – деформација опруге

  • Сила интезитета 1,4kN сабија спиралну опругу за 3,5cm. Коликом силом се може истегнути ова опруга за 21mm?

Нека сила буде са вама

Кретање – шести разред

Kретање. Референтно тело и релативност кретања

У свакодневном животу запажа се кретање разних тела. Кажемо да се тело креће ако мења свој положај у односу на неко друго.

Промена положаја тела у односу на друга тела зове се кретање.

Када тела не мењају узајамни положај, онда се каже да она мирују једно у односу на друго. Тело у односу на које се посматра кретање назива се упоредно или референтно тело.

У природи нема тела које би било у потпуном – апсолутном миру. Постоји само релативно мировање, тј. мировање једног тела у односу на друга тела. Сва кретања су релативна. Нема апсолутног мировања.

Појмови и величине којима описујемо кретање

Путања (трајекторија)   Стварна или замишљена линија по којој се тело креће, тј. заузима положаје током времена, зове се путања тела. Путања може бити права или крива па је и кретање према облику путање праволинијско или криволинијско.

Пређени пут                       Пређени пут је дужина путање коју тело пређе за одређено време. Обележава се ознаком s, а изражава јединицом дужине.

Материјална тачка        Ако је путања тела много дужа од димензија тела, онда се оно представља једном тачком – лакше проучавамо кретање

Брзина кретања

Брзина је једна од битних карактеристика кретања. Тело које у току одређеног времена пређе већи пут креће се већом брзином.

брзина = пређени пут у току кретања/временски интервал (трајање) кретања

Брзина је бројно једнака пређеном путу у јединици времена. Осим бројне вредности брзину одређују правац и смер. Јединица [m/s]. Често се корисити [km/h].

Претварање јединица

из [km/h] у [m/s] бројну вредност множимо са разломком 1000/3600,

а из [m/s] у [km/h] множимо разломком 3600/1000.

Инструмент за мерење брзине зове се брзиномер.

Равномерно праволинијско кретање. Стална брзина

Тело се креће равномерно праволинијски ако по правој путањи прелази једнаке путеве у једнаким временским интервалима.

Вредност брзине при равномерноно праволинијском кретању тела израчунава се тако што се пређени пут подели временом кретања тела.     v=s/t

Тело се креће брзином од 1m/s ако прелази пут од 1m у свакој секунди.

Oдређивање пређеног пута и трајања кретања

Да би се одредио (израчунао) пређени пут при равномерном кретању, треба брзину кретања тела помножити временом кретања  s = vt

Време кретања израчунава се тако што се пређени пут подели брзином t=s/v

Графици равномерног праволинијског кретања

Физичке величине релевантне за кретање: брзина, пређени пут и време кретања повезане су математички формулама. Зависност се може приказати и у виду табела и дијаграма (графика). График зависности брзине од времена (полуправа паралелна временској оси), a график зависности пређеног пута од времена (полази из кооординатног почетка).

Променљиво праволинијско кретање

Тело се креће променљиво праволинијски ако дуж праве линије у једнаким временским интервалима прелази различите путеве.

Уколико се тело креће променљиво и за укупно време кретања tu пређе укупанпут su онда се оно креће средњом (просечном) брзином vsr:

vsr= su/ tu

 

Мерење – шести разред

Физичке величине и мерне јединице

Физичка тела имају одређене особине које су карактеристика супстанце од које је тело начињено (густина) или те особине карактеришу појаву у којој тело учествује (брзина, јачина електричне струје).

Физичке величине карактеришу особине материје или физичку појаву. Да би упоређивали физичке величине неопходно их је мерити.

Мерење физичких величина подразумева упоређивање са усвојеном јединицом мере те величине.

Мерењем се одређује колико је пута мерена величина већа или мања од усвојене мере те величине. Значи, за мерење је потребно утврдити јединицу мере величине и погодно средство за извођење поређења – мерило (нпр. лењир) или мерни инструмент (нпр. термометар).

Међународни систем јединица

Јединство мера у читавом свету обезбеђује Међународни систем јединица (Le Système International d’ Unités – SI).

si За тумачење свих појава у природи довољно је користити  СЕДАМ физичких величина – ОСНОВНЕ ВЕЛИЧИНЕ: ДУЖИНА, ВРЕМЕ, МАСА, ТЕМПЕРАТУРА, ЈАЧИНА ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ, ЈАЧИНА СВЕТЛОСТИ и КОЛИЧИНА СУПСТАНЦИЈЕ.

Јединице основних физичких величина су ОСНОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ. Оне су одређене одговарајућим стандардима или еталонима.

Величина

Ознака величине

Јединица

Ознака јединице

Дужина

l

метар

m

Маса

m

килограм

kg

Време

t

секунд

s

Температура

T

келвин

K

Јачина електричне струје

I

ампер

A

Јачина светлости

Jv

кандела

cd

Количина супстанције

n

мол

mol

imagesСве остале величине и јединице које се изражавају помоћу основних називају се изведене.

Мерење физичких величина

Физичке величине могу да се мере:

  • непосредно (директно) упоређивање физичких величина и њихових јединица помоћу једноставних уређаја – мерила (лењир или часовник)

merenje

  • посредно (индиректно) применом одговарајућег техничког и рачунског поступка помоћу мерних инструмената (термометар или амперметар)

merniinstrumenti

Мерење је технички поступак којим се одређују бројне вредности физичких величина изражених у одређеним јединицама.

merenje_pritiska1Добијене вредности не могу бити апсолутно тачне – несавршеност инструмента (системска грешка) или грешка при очитавању (случајна грешка)

Да би се добила што тачнија вредност величина се мери више пута и израчунава се средња вредност која је приближна тачној вредности. Овим поступком се прави мања грешка.

Када добијемо средњу вредност тражимо одступања појединих резултата мерења од средње вредности. Максимално одступање је апсолутна грешка. Поред апсолутне грешке одређујемо и релативну грешку као количник апсолутне грешке и средње вредности. Она се изражава у процентима.

Мерење дужине (l)

Висина, растојање, дебљина све је то дужина.

Јединица за дужину је метар [m].

Према међународном договору један метар је растојање између две црте на праметру – лењиру од Pt и Ir. Дуго година је то био стандард дужине.metar Данашњи стандард је поновљив у свакој боље опремљеној лабораторији.

Већа јединица од метра

  • километар [km]                   1 km = 1000 m

Мање јединице од метра

  • дециметар [dm]                  1 dm = 0,1 m
  • центиметар [cm]                 1 cm = 0,01 m
  • милиметар [mm]                 1 mm = 0,001 m

Обим квадрата                      l=4a

Обим правоугаоника         l=2a+2b

За мерење мањих дужина лењир, мерна трака.

lenjir За веће челична трака.merenje

За прецизно мерење мањих дебљина лењир са нонијусом

nonijus и микрометарско мерило.

mikrom1

microm2

Одштампај и направи свој метар.

Untitled

Одређивање површине (S)

Своди се на мерење дужине.

Површина квадрата?

aa Меримо једну страницу                  S = a·a

Површина правоугаоника?

prav Меримо основицу и висину            S = a·b

Јединица за површину је квадратни метар [m2]

kvmВеће јединице

  • квадратни километар [km2]                       1 km2 = 1 000 000 m2
  • хектар [ha]                                                            1 ha = 10 000 m2
  • ар [a]                                                                         1 a = 100 m2

Мање јединице

kvdm

  • квадратни дециметар [dm2]                      1 dm2 = 0,01 m2
  • квадратни центиметар [cm2]                     1 cm2 = 0,0001 m2
  • квадратни милиметар [mm2]                     1 mm2 = 0,000001 m2

Mерење и одређивање запремине (V)

Одређивање запремине тела правилног геометријског облика своди се на мерење дужине.

Запремина коцке?

kocka1Меримо једну ивицу 

запремина коцке V=a·a·a

површина коцке S=6a·a

укупна дужина ивица коцке l=12a

Запремина квадра?

kvadar
Меримо основне ивице и висину a, b и c

запремина квадраV=a·b·c

површина квадра S=2ab+2ac+2bc

дужина свих ивица квадра l=4a+4b+4c

Јединица за запремину је кубни метар [m3]

kubikВеће јединице се у пракси не срећу

Мање јединице

  • кубни дециметар [dm3]                  1 dm3 = 0,001 m3
  • кубни центиметар [cm3]                1 cm3 = 0,000001 m3
  • кубни милиметар [mm3]                1 mm3 = 0,000000001 m3

 CubicMeterLiter                      

кубни дециметар = литар [l]

1l = 1 dm3

1ml = 1 cm3

Запремина се директно мери  мензуром – цилиндрични суд на чијем зиду је скала најчешће у cm3, односно ml.

meny

  • мерење запремине течности

menz

  • мерење запремине чврстог тела нерастворљивог у води (мора да тоне у води)

v-nepravilnog-tela

Мерење времена (t)

Свака природна појава има своје трајање, има почетак и крај и дешава се у одређеном интервалу времена.merenje2

Основна јединица за мерење времена је секунда [s]. Приближно је једнак 86 400 – том делу дана.

Веће јединице

минут           1min = 60 s

час                  1h = 60 min = 60 · 60 s = 3 600 s

дан                  1dan = 24 · 60 min = 24 · 3 600 s = 86 400 s

година          1god = 365 dan

Мање јединице

десети и стоти део секунде

милисекунда              1 ms = 0,001 s

микросекунда            1 μs = 0,000001 s

Мерење времена: смена дана и ноћи, смена годишњих доба, часовник, хронометар.

Stop-watch

Најтачнији атомски часовници (за 30 година мање од 1 секунде)

Метроном – подешавамо трајање временског интервала између два звучна сигналаmetronom

Post Navigation