Физика у Бранку

Занимљиви материјали за ученике и професоре

Archive for the tag “ћ”

Пи око нас и ми у њему

Пи или π је математичка константа, данас широко примењивана у математици и физици. Њена приближна вредност је 3,14159, а дефинише се као однос обима и пречника круга или као однос површина круга и квадрата над његовим полупречником. Пи је такође познато и као Архимедова константа (не треба га мешати са Архимедовим бројем) или Лудолфов број. У пракси се бележи малим грчким словом π а у српском језику је правилно писати и пи.

Пи је ирационалан број, што значи да се његова вредност не може изразити преко разломака. Због тога његов децимални запис нема краја и није периодичан.

Нумеричка вредност пи заокругљена на 64 децимална места је:

π ≈ 3,14159 26535 89793 23846 26433 83279 50288 41971 69399 37510 58209 74944 5923

Иако је вредност броја пи израчуната до више од билион децимала, основне примене, као што је рачунање обима круга, ретко захтевају више од неколико децимала. На пример, вредност заокружена на 11 децимала ће приближно тачно израчунати обим круга величине Земље милиметарском прецизношћу, а вредност заокружена на 39 децималних места је довољна да се израчуна обим било ког круга који се може наћи у видљивом свету до прецизности једнакој величини атома водоника.

Пошто је пи ирационалан број, његов децимални запис је бесконачан и непериодичан. Овај бесконачни низ цифара је опчињавао и математичаре и лаике, а током последњих неколико векова уложено је много труда у рачунању што више децимала и испитивању особина броја.

У физици, појава броја π у формулама је најчешће ствар договора и нормализације. (погледај Физика слова „Ћ“ или анегдора о Марку Вукобрату Јарићу).

Славимо и Пи дан (погледај Пи дан).

А да ли знате да можете да се пронађете у броју пи. Како?

На овој страници укуцајте датум свог рођења у следећем формату ддммгг. На пример ако сте рођени 25. септембра 1995. укуцајте 250995 и погледајте да ли сте у броју пи, тј. да ли је ваша комбинација бројева део броја пи.

Физика слова „Ћ“ или анегдота о Марку Вукобрату Јарићу

Када ме неко дете пита која је ознака за силу или неку другу опште познату, или би барем требала да буде позната, физичку величину често, у шали, кажем неко наше слово ш, ж или ћ. Ђаци, на срећу већи број ученика у одељењу се насмеје.

Да видимо, има ли наших слова у физици?

Да ли је то слово „Ћ“?

Планкова константа (означаве се са h) је физичка константа која се користи за описивање величине кванта. Има централну улогу у квантној механици, а добила је име по Планку који ју је увео приликом израчунавања зрачења црног тела. Често се користи и редукована Планкова константа (позната и као Диракова константа, означава се са \hbar, а чита „аш“, „h-прецртано“, „h са цртом“, или понекад, код српских физичара, у шаљивом смислу „ћ“)

Вредност Диракове константе:

\hbar\ \stackrel{\mathrm{def}}{=}\ \frac{h}{2\pi} = \,\,\, 1,054\ 571\ 68(18)\times10^{-34}\ \mbox{J}\cdot\mbox{s} \,\,\, = \,\,\, 6,582\ 119\ 15(56) \times10^{-16}\ \mbox{eV}\cdot\mbox{s}

Значи нема „Ћ“ у физици. Али да буде упамћено потрудио се један наш, нажалост рано преминули физичар.

Марко Вукобрат Јарић је инсистирао да се на свим званичним списима, било научним, било интервјуима, његово име пише са исправном, српском фонетиком, односно са видним словом „ћ“ у презимену (уобичајена пракса у САД је да се имена која се завршавају са „ћ“ пишу са латиничним словом „ц“ на крају, односно Jarić=Jaric). Због својих активности је у српским круговима у САД прозван и „1301 каплар“.

Више о њему у Календару физике (17.март)

Post Navigation