Јабука и физика

Дрво “игра” кључну улогу у једној од најпознатијих анегдота у историји науке – причи о енглеском физичару Исаку Њутну и његовом постављању закона гравитације и закона кретања.

Прича каже да је млади Њутн после једне обилне вечере изашао у врт куће да попије чај испод дрвета јабуке. Док је пио чај на главу му је пала јабука, што га је навело да се упита зашто је та јабука на Земљу пала под правим углом и зашто сви предмети падају вертикално, а не у страну или навише.

То питање га је довело до објављивања студије “Математички принципи филозофије природе” 1687. године.

Лондонско краљевско друштво, чији је члан био Њутн, је на својој интернет страници објавило рукопис Вилијема Стаклија, Исаковог савременика и пријатеља.

Он у својим “Сећањима из живота сер Исака Њутна” пише да јабука никада није погодила физичара, али га је подстакла на размишљање и утицала да даљи развој науке.

Прича о Њутну и јабуци је остала популарна, а дрво у Вулсторпу на истоку Британије, место обожавања.

 

Фазони и форе = формуле и физичари

Обећавајући кандидат брани своју докторску дисертацију пред комисијом. Као резултат повећег извођења добије он једначину F=-ma. Кандидату је било непријатно и комисији је било непријатно.Кандидат се нервозно накашља и рече: Изгледа да сам негде направио малу грешку. Један од математичара из комитета суво убаци: Или то, или непаран број њих.

Цигла која је пала са куће погоди студента физике и онесвести га. Када се повратио почео је да се смешка. Присутнио су га збуњено упитали зашто се смешка. Одговорио је: Схватио сам колико сам срећан зато што је кинетичка енергија само mv²/2.

Играју Херц, Тесла и Wебер жмурке и Херц жмури.Тесла се сакрије а Wебер није имао где и стане иза Херца и нацрта око себе квадрат метар пута метар.Херц изброји, окрене се и запљуне Wебера, кад овај: А не, ја сам Тесла – Wебер по метру квадратном!

(Сличан виц је објављен као први пост на блогу Физика у Бранку : Мало смеха)

И то је био Њутн

Сер Исак Њутн (1642 – 1727), је енглески физичар, математичар и астроном, један од највећих научника човечанства.

Њутн о васкрсењу мртвих 

Једном су запитали Њутна: “Како је могуће да тела мртвих, одавно распаднута, поново постану тела својих душа?”

На то је научник помешао гвоздене опиљке са земљом и упитао своје саговорнике: “Ко може да издвоји из прашине и састави ове гвоздене опиљке?”

Одговор није добио.

Онда је Њутн узео магнет и принео га мешавини. Настало је комешање честица. Опиљци гвожђа почели су се хватати за магнет и једни за друге.

У прашини није остало ни молекула гвожђа.

Тада Њутн рече присутнима: “Онај, који је оволику силу дао мртвом камену, зар Он не може дати такву моћ нашим душама када буде требало да се обуку у своја прослављена тела.”

прев. А. Черњенко

Њутнов најкраћи говор

Исак Њутн је за научне заслуге добио звање лорда. Он је пуних двадесет шест година присуствао седницама у Дому лордова. Тако једном велики физичар затражи реч, што је присутне прилично изненадило.
– Господо – свечано се обрати он присутнима, – ако немате ништа против, ја бих замолио да се затвори прозор. Врло је хладно, а ја се бојим прехладе.
-И он достојанствено седе на своје место